Општинско веће је на данашњој седници разматрало и неколико тачака о којима коначан суд даје општински парламент. Већници су подржали Извештај о оствареним приходима и извршеним буџетским расходима у првој половини ове године, који показује да су општинске јавне финансије стабилне и да се буџетски приходи више него реално планирају.
У општинску касу се у првих шест овогодишњих месеци слило преко 851 милион динара, што је скоро 58 одсто планираних средстава на годишњем нивоу, односно преко 50 одсто ако се сагледају само текући приливи, без пренетих неутрошених буџетских пара из ранијих година.
У истом периоду, у протеклих шест месеци, из буџета је потрошено скоро 690 милиона, што је око 36 одсто годишње планираних средстава.
Најзначајнији приходи су од пореза на доходак, добит и капиталне добитке и они износе нешто више од 429 милиона динара, или процентуално око 51 одсто од овогодишњег дванаестомесечног плана. На располагању буџета су и неутрошена средства из прошле године, скоро 265 милиона динара. Иначе, највеће учешће у структури јавних прихода припада трансферним средствима од других нивоа власти, а највише су ненаменска средства од стране Републике, којих је било око 250 милиона динара.
Традиционално, буџетска потрошња у првих шест месеци је мања од планиране из различитих разлога. Најчешће су у питању инвестициони циклуси који захтевају време за реализацију одређених активности и градњу комуналних објеката.
То је и истакла начелница Одељења за финансије Вања Стаменковић, образлажући већницима Извештај о коме су се они касније позитивно изјаснили.
‒ Приходна страна је планирана реално и Буџет се извршава у складу са планом. Што се тиче расходовне стране мањи је степен извршења расхода и то је карактеристично за прву половину године. Извршење расхода је 35,7 посто. Међутим у другој половини године очекује се боље извршење зато што тада и долази на наплату све што је закључено током године, а везано за извођење радова ‒ објаснила је начелница.
Општинска влада се сагласила да у Предшколској установи „Лане” приликом формирањa група у њој може да буде до 20 одсто већи или мањи број детета од прописаних стандарда од стране надлежног министарства, што није у супротности са законом. На овај начин, како је речено, ублажио би се проблем недовољних капацитета. И даље је велики број деце, јаслених и мешовитих група, на списку чекања за упис у вртић.
Колико је он дугачак, што је у суштини било питање и већника Александра Стевановића, представници алексиначке предшколске установе нису изнели конкретне податке, али су казали да је на њему доста деце. Објаснили су да постоје одређени критеријуми приликом бодовања, у коме, како смо стекли утисак, није приоритет запосленост оба родитеља, па су породице, где су сви чланови запослени и имају децу од годину до четири, у организационим проблемима како испунити пословне и родитељске обавезе.
Вероватно ће у наредном периоду алексиначка локална самоуправа морати да решава овај врућ проблем. Неће бити лако, јер осим потребног новца за градњу објеката, треба из буџета обезбедити и зараде новоупошљених. А то би, највероватније, повећало буџетске расходе за предшколску заштиту деце на око 400 милиона динара.
Осим помоћи од стране Републике за изградњу објеката, у решавању проблема можда треба укључити и велике, за наше прилике, привредне системе где родитељи те деце и раде. Као што је то учињено са здравственом заштитом, отварањем амбуланти.
О овим документима коначну реч даће одборници Скупштине општине Алексинац на следећој седници.