У припреми роман посвећен хероинама Топличког устанка

Роман „Микна” аутора Милоша Паовића ускоро ће изаћи из штампе.

Радња романа смештена је на шире подручје југа Србије и кроз исповест храбре горштакиње Микне говори о жртвама које су поднеле жене овог дела наше земље у борбама за слободу. Аутор каже да је ово његова посвета њиховој борби.

− Изучавајући генезу доласка мојих предака из Црне Горе у граничне пределе Србије пре готово век и по и касније њихово битисање у тим крајевима, наишао сам на пуно занимљиве историјске грађе и народних казивања. Незаобилазни део ове приче је Топлички устанак. Иначе, први устанак неког народа у Европи против поробљивача у Првом светском рату. Јако пуно материјала указује да су жене из Топлице, Јабланице, а нарочито са планине Радан имале изузетно активну улогу у устанку. Многе од њих су погинуле у борбама или касније зверски погубљене од стране бугарских окупатора. Те мајке, сестре, супруге, показале су невероватну храброст и одважност. Најбољи пример је учитељица Јелена Шаулић, која је служила као пример јунаштва и о којој су се песме певале. Предање, али и фотографије кажу да се није знало да ли лепша или храбрија. Нажалост, кроз званичну историографију се дело и жртва ових жена ретко или никако не спомињу. Надам се да ће овај роман помоћи да се за њих чује у мало широј јавности – каже Паовић.

Према речима аутора, неке од судбина жена које се описују у роману имају готово филмски заплет и просто је невероватно да није било филмских стваралаца који до сада нису њихове животе и уопште догађаје из устанка оживели на филму или сличној продукцији.

− Невероватне су то судбине, као што су била незамислива и зверства које је окупатор чинио над становништвом. Убијање беба, спаљивање живих људи, затирање целих породица, фамилија. Цело једно село, Гајтан, је званичном одлуком команданта бугарских снага осуђено на смрт. Колико је мени познато, на свету нема сличног документа. С друге стране, невероватна је и храброст народа тог краја.

Роман „Микна“ биће публикован у издању Удружења Црногораца Југоисточне Србије и под покровитељством Управе за сарадњу са дијаспором и исељеницима Црне Горе.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

4 × one =