У „Караџићу”: Од Вукање до Бовна свуд су радови Стојковића

Нови број часописа „Караџић”, 15. број нове серије у издању Центра за културу и уметност, промовисан је данас у Дому омладине у присуству и појединих аутора. Разноликост тема, из разних области, није изостала ни у овом броју, а поред већ познатих и афирмисаних аутора појављују се и нека нова имена која садржајно обогаћују овај часопис који превазилази локалне оквире.

Јеромонах Игњатије Ђорђевић је и лично говорио о свом објављеном раду у овом броју „Караџића” под називом „Алексиначки сликар Драгољуб Стојковић”, који је оставио трагове свог рада од Сврљига до Вукање и од Ниша до Сталаћа.

− Драгољуб Стојковић, Алексинчанин, рођен 1872. године, упокојио се у Београду 1956. Значајан је за овај крај. Својим сликарством покрио је све цркве које су рађене у првој половини 20. века, од Ниша до Сталаћа и од Сврљига до Вукање. Осликао је преко 25 цркви. Цео тај простор није претражен. Вероватно захвата и шири реон обухвата. Његов рад се може пратити у периоду од 50 година. То је посебна специфичност за целокупну историју српске уметности, јер ми данас немамо ниједног сликара који обухвата тако велики период, од 50 година. Његово прво дело је црква у Вукањи из 1899. године, а последње је црква у Бовну, иконостас и фреске, из 1951. Он се тада у Бовну пео на скеле са својих 80 година − каже јеромонах Игњатије.

Стојковић је црквено сликарство алексиначког краја обележио личним стилом, који се темељи на зографском сликарству и приближава реализму.

„Караџић” је био месечни лист, који је излазио у периоду од 1899. до 1904. године у Алексинцу, на иницијативу тада младог професора алексиначке Учитељске школе Тихомира Ђорђевића, који је касније постао угледни светски етнолог и члан Академије наука.

Завичајни музеј Алексинац који данас ради у саставу ЦКУ је 2009. године обновио излажење часописа као годишњака и тако наставио традицију овог првог листа на Балкану посвећеног етнологији.