У средишту нових ратних сукоба у појасу Газе између израелских трупа и припадника Хамаса, нашла се и група ходочасника из Алексинца. Они су ноћас слетели на београдски аеродром са још 120-ак српских држављана.
Повратак кући, како сазнајемо од Жељка Младеновића једног од ходочасника, био је неизвесан јер се на аеродром Бен-Гурион у Тел Авиву сјатило много туриста који су тих дана боравили у Израелу. Велика гужва на аеродрому, масовно отказивање летова, покушаји људи да се укрцају на лет и они који су заспали на клупицама, али и повратак великог броја Израелаца широм света – слика је са аеродрома Бен-Гурион коју нам преноси наш саговорник.
Иако каже да није било панике и да су се осећали мање-више безбедно, неколико минута након полетања авиона са српским држављанима, Хамас је гранатирао аеродром.
– Пут је прошао сасвим коректно, изашли смо са те територије и били безбедни. С тим што је у то време гранатиран аеродром. Систем заштите који је ту присутан је блокирао те нападе. Није било ни страха ни панике код људи, били су крајње мирни и пратили су упутства – прича нам Младеновић и додаје да је на аеродрому било доста путника и ходочасника из Бугарске, Румуније, Пољске, Италије, латинске Америке, као и да је са њима на ходочашћу био велики број туриста српског порекла из Европе и Канаде.
Ходочашће је било планирано пре шест, седам месеци, а наши суграђани су у Израел отпутовали 1. октобра. Како нам прича Жељко, тада је све било мирно, успели су да обиђу скоро све што је планирано и ништа није наговештавало да ће за неколико дана држава ући у рат.
– У Витлејему, који је палестинска територија, били смо смештени у хотелу. Све је било лепо, нормално и пријатно. Обилазили смо места по плану, аутобусом и пешице. Обишли смо многа места по Палестини и у околини Витлејема, затим око Јерусалима и сам Јерусалим. Остало је било да обиђемо Стари град и светиње које се тамо налазе, поред осталих, храм Гроба Господњег и Via Dolorosa или пут суза којим је Господ Исус Христос пошао на своје страдање – прича Младеновић.
Међутим, у суботу ујутру зачуле су се сирене. После јаких сирена, уследиле су и експлозије. До групе од 55 ходочасника међу којима су били и Алексинчани, почеле су да стижу вести да се десио напад и да су припадници Хамаса упали на територију Израела и у војне базе и насеља поред границе. Временом се ситуација на терену заоштравала.
– Ми смо били врло близу те, да тако кажем, линије разграничења између палестинског и израелског дела. Неколико дана пре тога су се ноћу чули рафали, што није неуобичајено за тај део. Они живе у таквом мање-више сукобу већ шездесетак година. Витлејем је иначе најмирнији кад су ти сукоби и у почетку смо били прилично растерећени што се тога тиче, међутим затворени чек поинт преко кога смо улазили у Јерусалим нас је забринуо. Плашили смо се да ће и алтернативни бити затворен јер је он ограђен зидом, има гвоздена капија коју ретко отварају. Решили смо да одемо у Јерусалим и да се тамо сместимо у хотел да бисмо избегли прелажење преко разграничења – објашњава.
Наш саговорник каже да је ситуација на терену постајала све оштрија и да је напетост почела да се осећа и на улицама.
– Јуче поподне кад смо изашли из Старог града из цркве Христовог васкрсења, видели смо празне улице и да крећу неке варијанте уличних сукоба. Видели смо сукоб војске и полиције Израела са групом млађих људи, тинејџера који су кренули да протестују због свега. Ускоро су камењем почели да гађају полицију и да се вербално расправљају, били су ту и коњичка полиција и војска. Више се није знало да, ако неко запуца на неког, нећемо бити у линији ватре или слично – прича нам Жељко и додаје да су на време одлучили да прекину путовање и да се врате у земљу јер је постојала и бојазан да ће остати заробљени на самој линији фронта.