Новогодишњи празници су били свечани и за верујући народ Алексинца и околине. У алексиначком Храму Светог Николе од 30. децембра до 2. јануара верници су могли да се поклоне моштима Светог Нектарија Егинског и Светог Теодора Тирона. Прекјуче су враћене у нишку Цркву Светог Луке где иначе бораве.
По речима Александра Срнића, свештеника и вероучитеља, у питању су честице моштију.
‒ Мошти су тело неког светог, који се након смрти на неки начин прослави Божјом милошћу. Самим тим код Светог Нектарија Егенског, на његовом гробу и његовим моштима, многи верујући и они неверујући људи који су других вероисповести налазе исцељење. Највише они који болују од карцинома. Код Светог Теодора Тирона су такође долазили људи на поклоњење његовим моштима.
Многи верујући људи када су мошти биле у алексиначкој цркви, долазили су са вером и надом, учествујући у богослужењима и целивали те мошти. Шта то за нас православне значи, потражили смо одговор од нашег саговорника.
‒ Своју историју додирујемо рукама. Најпростије речено. Дакле, не позивамо историјске околности и чињенице, да ли је неко страдао овде или онде. Све су то за нас људи који су присутни духом са нама. Када додирнемо било чије мошти, када целивамо мошти, када се помолимо пред моштима или гробом, радимо са свешћу, да је тај свети молитвено присутан заједно са нама.
Када су мошти стигле у овдашњи храм, многи људи ван Алексинца су долазили на поклоњење, али и на молитве који су тих дана служене.
‒ То је протекло у најбољем реду и јако свечано. Обзиром, јесте да су то били новогодишњи празници, многи су славили Нову годину, многи нису били у граду. Опет је наш храм, упркос тим чињеницама, био поприлично посвећен и хвала Богу за то. Али је одисао том невероватном молитвеном радошћу. Људи су, заиста, са једном истинском надом и вером дошли у наш храм и узели учешће у богослужењу. Осетило се у сваком тренутку, и у самој атмосфери, какав је био молитвени дух који је зрачио тих дана – завршио је Срнић.
А део те атмосфере својим фото-апаратом забележио је и наш сарадник Хаџи Миодраг Миладиновић.