Svečanim uručenjem nagrada i priznanja najuspešnijim srednjoškolcima i osnovcima, kao i njihovim mentorima, koji su učestvovali na javnom konkursu aleksinačke biblioteke „Istorija našeg zavičaja – znamenite Aleksinčanke i Aleksinčaniˮ završena je ovogodišnja akcija ove ustanove na popularisanju lokalne istorije u ovakvom obliku među mladima. Plato ispred Biblioteke „Vuk Karadžićˮ je sinoć bio prepun učesnika, profesora, javnih radnika, roditelja, radnika biblioteke i predstavnika lokalne samouprave koji su učestvovali u ovom značajnom događaju završenom zajedničkom slikom ispred murala Koste Stojanovića, čiji je život i uspeh bio tema konkursa.
Među srednjoškolcima najbolje ocenjen rad je gimnazijalke Katarine Stojadinović, kojoj je mentor profesor Saša Jovanović, dok je drugo mesto pripalo Jani Stošić, takođe iz Aleksinačke gimnazije, ali je njen mentor Svetlana Đurđević, profesorka istorije. Žiri je u ovoj kategoriji dodelio dva treća mesta Nataliji Živadinović iz Tehničke škole „Prota Stevan Dimitrijevićˮ, sa kojom je radila mentorka Maja Nešić. Treći plasirani je i učenik Aleksinačke gimnazije Luka Stamenković, sa mentorom Svetlanom Đurđević.
Kod osnovaca prvo mesto je osvojila Una Milenković iz Osnovne škole „Vuk Karadžićˮ u Žitkovcu, čiji je mentor Milan Petrović, dok je Stefan Grujić iz Osnovne škole „Vožd Karađorđeˮ u Aleksincu drugi sa mentorom Anom Markišić. Treći je Strahinja Radičević iz Osnovne škole „Stojan Živković Stoleˮ u Trnjanu, pod mentorstvom Marije Babić. Ostali učesnici na konkursu su dobili zahvalnice, kao i njihovi mentori koji im predaju istoriju. Zato je pohvalno njihovo učešće i značajan doprinos u obrazovanju mladih o istoriji zavičaja.
Znameniti Aleksinčanin Kosta Stojanović je bio tema ovog konkursa na predlog istoričara Zorana Stevanovića, jednog od najboljih poznavaoca prošlosti ovog kraja.
‒ Kosta Stojanović je najznamenitija ličnost sa prostora našeg kraja, rođeni Aleksinčanin koji je dao veliki doprinos u mnogim oblastima. Ono što moram da spomenem, je to, da je on pomagao sva ovdašnja društva koja su u to vreme bila, pre Prvog svetskog rata. Drugo, njegov najveći dopronos je što je obezbedio sredstva da Aleksinačka gimnazija 1920. godine od privatne preraste u državnu gimnaziju što je bio put njenog daljeg razvitka da postane samostalna osmorazredna državna škola. Kosta Stojanović je u Vladi bio najmanje osam puta, što u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, što u Kraljevini Srbije pre Prvog svetskog rata i za vreme Prvog svetskog rata. Što ministar privrede, što ministar finansija, više puta je bio na tim položajima ‒ objašnjava profesor Stevanović.
Ovaj Projekat je podržalo i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, kao i aleksinačka lokalna samouprava.
