Свечаним уручењем награда и признања најуспешнијим средњошколцима и основцима, као и њиховим менторима, који су учествовали на јавном конкурсу алексиначке библиотеке „Историја нашег завичаја – знамените Алексинчанке и Алексинчаниˮ завршена је овогодишња акција ове установе на популарисању локалне историје у оваквом облику међу младима. Плато испред Библиотеке „Вук Караџићˮ је синоћ био препун учесника, професора, јавних радника, родитеља, радника библиотеке и представника локалне самоуправе који су учествовали у овом значајном догађају завршеном заједничком сликом испред мурала Косте Стојановића, чији је живот и успех био тема конкурса.
Међу средњошколцима најбоље оцењен рад је гимназијалке Катарине Стојадиновић, којој је ментор професор Саша Јовановић, док је друго место припало Јани Стошић, такође из Алексиначке гимназије, али је њен ментор Светлана Ђурђевић, професорка историје. Жири је у овој категорији доделио два трећа места Наталији Живадиновић из Техничке школе „Прота Стеван Димитријевићˮ, са којом је радила менторка Маја Нешић. Трећи пласирани је и ученик Алексиначке гимназије Лука Стаменковић, са ментором Светланом Ђурђевић.
Код основаца прво место је освојила Уна Миленковић из Основне школе „Вук Караџићˮ у Житковцу, чији је ментор Милан Петровић, док је Стефан Грујић из Основне школе „Вожд Карађорђеˮ у Алексинцу други са ментором Аном Маркишић. Трећи је Страхиња Радичевић из Основне школе „Стојан Живковић Столеˮ у Трњану, под менторством Марије Бабић. Остали учесници на конкурсу су добили захвалнице, као и њихови ментори који им предају историју. Зато је похвално њихово учешће и значајан допринос у образовању младих о историји завичаја.
Знаменити Алексинчанин Коста Стојановић је био тема овог конкурса на предлог историчара Зорана Стевановића, једног од најбољих познаваоца прошлости овог краја.
‒ Коста Стојановић је најзнаменитија личност са простора нашег краја, рођени Алексинчанин који је дао велики допринос у многим областима. Оно што морам да споменем, је то, да је он помагао сва овдашња друштва која су у то време била, пре Првог светског рата. Друго, његов највећи допронос је што је обезбедио средства да Алексиначка гимназија 1920. године од приватне прерасте у државну гимназију што је био пут њеног даљег развитка да постане самостална осморазредна државна школа. Коста Стојановић је у Влади био најмање осам пута, што у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, што у Краљевини Србије пре Првог светског рата и за време Првог светског рата. Што министар привреде, што министар финансија, више пута је био на тим положајима ‒ објашњава професор Стевановић.
Овај Пројекат је подржало и Министарство културе и информисања Републике Србије, као и алексиначка локална самоуправа.
