У Библиотеци: Пригодно и достојанствено обележена слава установе

Сечењем славског колача и пригодним програмом Библиотека „Вук Караџић“ у Алексинцу обележила је данас своју славу „Свети Ћирило и Методије“. Овогодишњи домаћин славе је била радница ове установе Маја Лазић, а колачарство је преузела њена колегиница Соња Симић. Обред резања колача служили су вероучитељ Александар Срнић и свештеник Славољуб Петровић. У пригодном програму учествовали су Марко Јанић и Немања Стојадиновић, професори овдашње Музичке школе, као и ученици Основне школе „Љупче Николић“ Павле Барјактаревић и Остоја Јанић и њихова вршњакиња из Основне школе „Вожд Карађорђе“ Милица Костић.

Обраћајући се присутнима директор Библиотеке Војкан Поповић је казао да ова алексиначка установа располаже са књижним фондом од 10.000 књига и да то благо користи преко две хиљаде чланова.

Била је запажена и беседа госта Бранислава Јанковића, писца из Ниша, који је говорио о односу културе и некултуре у нашем друштву, односно да ли су посленици уметности и писмености изгубили битку са некултуром.

Он се упитао да ли је бесплодно у једном храму културе, попут ове часне библиотеке, причати о Ћирилу и Методију, доносиоцима светлости, док нам полуписмене убице и неписмене старлете васпитавају децу, додавши да ли је уопште културно причати о некултури када нас из медија запљускује некултура.

На крају, присутне је поздравио вероучитељ и свештеник Срнић који је подсетио да и када сечемо славски колач, помињемо Христа, у име разумевања, толеранције, мира и љубави, а затим, када почне славље, кренемо на политику и друге актуелне теме у свађи и раздору, заборавивши на претходне поруке. Он је још и додао да то не значи да људи не треба да имају различита мишљења, али да неке универзалне вредности морају да поштују.

Обележавању славе присуствовали су и представници локалне самоуправе на челу са председником општине Далибором Радичевићем.

Поводом Славе Св. Ћирила и Методија у Библиотеци је синоћ представљена књига „Педесет једна застава“, аутора Стевана Стефановића, свештеника и књижевника.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

three × five =