Притужбе грађана Алексинца да у продаји нема шећера по цени од 89,99 динара коју је Влада Републике Србије одредила својом Уредбом, наша екипа је проверавала данас у јутарњим сатима. Након обиласка скоро свих већих и мањих трговина кристал шећер нисмо нашли, не само по владиној цени, већ га уопште није било.
Обилазећи алексиначке трговине сусретали смо суграђане који су такође „луталиˮ од једног до другог продајног објекта у потрази за шећером. Њега није било ни за пробу. Додуше, љубитељима шећера јесу на располагању различита паковања шећера у коцки чија се цена креће од 160 динара за килограм па навише. За хитност може да послужи и шећер у праху, али за килограм треба издвојити преко 200 динара.
У оваквој ситуацији је тешко шта рећи паметно, када треба избећи тржишну цену шећера, насталу делимично на основу поремећеног односа понуде и потражње, и потребу да се очува стандард најширих слојева грађана. Па ипак би неко у овој заједници требао да упозори снабдеваче и државу да је и Алексинац у Србији, иако је мали град, па да одређене количине стигну и за наше суграђане. Вероватно оволика несташица није у већим градовима, барем верујемо. С друге стране, имали смо прилику да видимо, када је било шећера, да појединци купују и носе количине које им сигурно овог тренутка нису неопходне.
Све ово указује да по овој цени неће бити шећера у изобиљу, али да би ипак снабдевеност алексиначких трговина овом намирницом морала да буде боља. Можда одговор лежи у образложењу приликом доношења Уредбе, 26. маја.
„Због велике разлике у цени повећана је тражња за паковањима од једног килограма и често га нема у малопродајним објектимаˮ, наводи се у саопштењу и зато се Уредбом прописује да трговци на велико кристал шећер морају дистрибуирати у трговину на мало у року од 15 дана. Да ли то дистрибутери чекају задњи дан, или им је Алексинац на крају списка?