У Алексинцу се разговарало о положају жена

Положај жена у Србији и у нашој општини је била тема данашњег округлог стола „Родна равноправност и економско оснаживање жена у Алексинцуˮ одржаног у скупштинској сали. Изнети подаци нису охрабрујући, али пошто је родна равноправност један дуготрајан процес постигнути резултати нису занемарујући. Како се чуло Србија је институционално, попут закона и доношења стратегија, уредила ово питање.

Зорана Димитријевић, стручни сарадник у Координационом телу за родну равноправност Владе Републике Србије је подсетила присутне да је прошле године усвојен кровни закон који је обавезујући за све и да је значајан рад цивилног друштва на терену.

И док су се друштво и држава јасно определили за унапређење родне равноправности, испитивања на терену дају доста лошу слику о положају наших жена. Позивајући се на урађена истраживања активисткињка за женска права, Биљана Малетић је закључила да су жене најмање угрожене када је у питању њихов политички положај, а највише када је у питању располагање новцем.

− Да би жене у Србији, односно да би ми, достигле ниво равноправности који у овом тренутку имају мушкарци у просеку нам треба још 59 година, али не у свим областима исто. На пример у политици нам треба 2,5 или 3 године, за мало нам фали да достигнемо до 50 процената жена у парламенту. У сфери рада треба нам 59 година, у сфери новца или располагања економским средствима треба нам 269 година ‒ каже ова активисткиња упозоравајући да смо на дну Европе у сфери пара или новца, располагања економске моћи, и делимо последње место са Албанијом.

На лош положај сеоских жена указала је Невена Марчета, пројектни координатор у Агенцији Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена.

‒ Истраживање које смо ми радили пре две године показало је да су управо жене на селу те које су максимално ангажоване на пословима неплаћеног рада. Оне раде и брину о домаћинству, о старијим или о млађим члановима домаћинства и баш због те ситуације оне пропуштају прилику да зараде и израчунали смо да је та просечна зарада отприлике око 500 евра, што није мала сума не само за њих већ и за целу заједницу ‒ каже Марчета уз напомену да је неоспорно да жене на селу представљају значајан потенцијал за заједницу.

Снежана Живадиновић, директорка Друштва за развој креативности из Алексинца је представила програме које спроводи ова организација у области родне равноправности и положај жена на селу. Она је упознале присутне са постигнутим резултатима у економском оснаживању жена, кроз пројекте које реализује ово друштво, које слави 25 година свог рада. И поред тога положај жена у алексиначким селима није за похвалу.

− Алармантан је податак да 83 посто наших испитаница спада у дугорочно незапослене особе из разлога што су дуже од годину дана без посла ‒ каже Живадиновић, уз напомену да је истраживање обављено на 200 испитаница, у Алексинцу и десетак села.

На почетку скупа председник општине Алексинац Далибор Радичевић, поздрављајући учеснике изнео је податке о побољшању положаја жена у овој локалној заједници када је у питању запошљавање.

 

− Положај жена у Алексинцу се драстично поправио у задњих десетак година захваљујући томе што је привреда у Алексинцу мало оживела. На нашу срећу доста жена је успело да нађе своје прво запослење у тим компанијама − каже први човек алексиначке локалне самоуправе уз напомену да је број незапослених жена и мушкараца на евиденцији Националне службе запошљавања скоро изједначен.

У другом делу Округлог стола, који је одржан у просторијама Етно удружења „Корманˮ говорило се о значају и доприносу удружења жена на селу, односно о изазовима и одрживости њиховог рада.


 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

eight + six =