U nedelju, 17. novembra, Aleksinčani će se još jednom prisetiti događaja koji je 1989. za trenutak paralisao grad i ostavio trag koji ne jenjava punih trideset godina. Oni koji se sećaju rudarske nesreće, neretko zaćute, zastanu, pokušavajući da nađu prave reči kojima bi opisali ono što su tada doživeli. U severnom reviru jame „Morava”, na dubini od 700 metara, zauvek su izgubljena 90, uglavnom mlada, života, a ova tragedija obeležila je kraj osamdesetih godina, ne samo u Srbiji, već u celoj tadašnjoj Jugoslaviji.
Trideseta godišnjica, jednog od najtužnijih datuma u istoriji Aleksinca, obeležiće se komemoracijom i polaganjem cveća na Spomenik rudarima na Novom groblju, gde je sahranjen veliki broj stradalih kamarata.
U popodnevnim satima održaće se i memorijalni turnir u boksu, koji je po rečima aktuelnog direktora „Rudnika” Boška Furtule, postao tradicija pošto su rudari važili za ljubitelje boksa.
‒ Mi smo ustanovili memorijalni turnir u boksu, znajući da su rudari uvek voleli taj boks i on je ušao i u program Bokserskog saveza Srbije – kaže Furtula.
Na tridesetu godišnjicu najveće rudarske nesreće u Srbiji podsetio je i RTS dokumentarcem „Muzej garavih senki”.
Oni koji pamte taj kobni 17. novembar, kažu da je dan bio lep i topao, nimalo zloslutan. Nesreća se dogodila u 11:59, a jedna greška ugasila je 90 života. Rudari su stradali od požara koji je izbio pošto su četvorica kamarata aparatom za autogeno zavarivanje sekli deo gvozdene podgrade.
Od tragedije u rudniku, ni grad više nije isti, posebno naselje Aleksinački Rudnik. Od nekada živahne nasobine, danas su kuće mnogih rudara oronule i bez stanara. Katance na starom hotelu, kiosku, kao i igračke u parku zahvatila je korozija.
I teško je verovati, s obzirom na aktuelni trenutak, da će ovo mesto nekada vratiti stari sjaj. Kada je reč o nekoj budućnosti aleksinačkog ugljenokopa, ona je i dalje neizvesna. Preduzeće „Aleksinački rudnik” danas posluje u sklopu Javnog preduzeća „Resavica”, a aleksinački rudari rade u drugim jamama. Ležište Dubrava u Subotincu, gde postoji mogućnost površinskog kopa, još uvek čeka odgovor potencijalnih kupaca uglja.