У недељу, 17. новембра, Алексинчани ће се још једном присетити догађаја који је 1989. за тренутак паралисао град и оставио траг који не јењава пуних тридесет година. Они који се сећају рударске несреће, неретко заћуте, застану, покушавајући да нађу праве речи којима би описали оно што су тада доживели. У северном ревиру јаме „Морава”, на дубини од 700 метара, заувек су изгубљена 90, углавном млада, живота, а ова трагедија обележила је крај осамдесетих година, не само у Србији, већ у целој тадашњој Југославији.
Тридесета годишњица, једног од најтужнијих датума у историји Алексинца, обележиће се комеморацијом и полагањем цвећа на Споменик рударима на Новом гробљу, где је сахрањен велики број страдалих камарата.
У поподневним сатима одржаће се и меморијални турнир у боксу, који је по речима актуелног директора „Рудника” Бошка Фуртуле, постао традиција пошто су рудари важили за љубитеље бокса.
‒ Ми смо установили меморијални турнир у боксу, знајући да су рудари увек волели тај бокс и он је ушао и у програм Боксерског савеза Србије – каже Фуртула.
На тридесету годишњицу највеће рударске несреће у Србији подсетио је и РТС документарцем „Музеј гаравих сенки”.
Они који памте тај кобни 17. новембар, кажу да је дан био леп и топао, нимало злослутан. Несрећа се догодила у 11:59, а једна грешка угасила је 90 живота. Рудари су страдали од пожара који је избио пошто су четворица камарата апаратом за аутогено заваривање секли део гвоздене подграде.
Од трагедије у руднику, ни град више није исти, посебно насеље Алексиначки Рудник. Од некада живахне насобине, данас су куће многих рудара оронуле и без станара. Катанце на старом хотелу, киоску, као и играчке у парку захватила је корозија.
И тешко је веровати, с обзиром на актуелни тренутак, да ће ово место некада вратити стари сјај. Када је реч о некој будућности алексиначког угљенокопа, она је и даље неизвесна. Предузеће „Алексиначки рудник” данас послује у склопу Јавног предузећа „Ресавица”, а алексиначки рудари раде у другим јамама. Лежиште Дубрава у Суботинцу, где постоји могућност површинског копа, још увек чека одговор потенцијалних купаца угља.