Treće takmičarsko veče na desetom Festivalu prvoizvedenih pozorišnih predstava (PIP) koji se održava u našem gradu pripalo je publici. To su primetili glumci zrenjaninskog Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” koji su izveli predstavu „Dečko iz poslednje klupe” po tekstu Huana Majorge, a u režiji Tijane Vasić, koji su se neočekivano našli pred punom salom ljubitelja pozorišne umetnosti. Time je otklonjena strepnja organizatora festivala.
Zašto je publika sinoćni pobednik? Zbog euforije oko utakmice naše fudbalske reprezentacije na Svetskom prvenstvu koja se igrala u isto vreme, za očekivano je bilo da u publici bude manji broj muškaraca, što se i desilo. Ali je zato bilo dosta dama koje su pokazale da Aleksinac ima takvu publiku da ne treba brinuti za budućnost ovog festivala. Još jednom je pobedilo pozorište.
A što se tiče samog komada susrećemo likove u vidu profesora književnosti Hermana i njegovog učenika Klaudija „dečaka iz poslednje klupe”, veoma talentovanog za pisanje. Klaudio privlači profesorovu pažnju stavovima u svom pismenom sastavu u kojem govori o drugu iz razreda Rafi. To pisanje se uvek završava sa najavom nastavka. Rafa, učenik o kome Klaudio piše, jeste dečak iz porodice visoke srednje klase. On želi da uđe u Rafin svet koji ga zanima, a koji i pomalo prezire. Profesor koji je u krizi srednjih godina i suočen sa bračnim problemima zbog supruge Huane koja ostaje bez posla, sa uzbuđenjem i interesovanjem probuđeno talentom koji je prepoznao kod dečaka na neki način ulazi u pakt sa njim. On će podržati Klaudijeve namere koje se mogu smatrati svojevrsnim prelaskom socijalno prihvatljivih granica.
Pošto se radnja dešava u više ravni, pa se na sceni sudaraju različiti svetovi, Klaudijev, Rafin, profesorov i ostalih, uz činjenicu da se oni upliću jedan u drugi gledaocu se prikazuju društveni odnosi koji su karakteristični za dinamične promene u svetu gde se mnoge vrednosti menjaju i nestaju. To se naručito odnosi na porodicu koja pripada srednjoj klasi i koju je opisao španski pisac Huan Majorga dižući tako i bunt protiv savremenog kapitalizma koji je na neki način i uništava.
Ovaj pisac se na svetskoj sceni javlja početkom dvehiljaditih godina dramom „Put za nebo”, a za nas je pravi kuriozitet to što je Majorga autor i komada „Jugosloveni”, iza kojeg se krije priča o slobodi, dostojanstvu, životnosti koju je on otkrio ne u Jugoslaviji, nego u istoimenom kafiću u Madridu. Tekst „Dečko iz poslednje klupe” praizveden je 2006. godine i ne prestaje da se širi evropskim, ali zahvaljujući njegovom izvornom španskom jeziku i američkim kontinentom. Zahvaljujući prevodu Bojane Kovačević Petrović i zrenjaninskom Narodnom pozorištu ovaj vrlo zanimljiv tekst o intrigama prošle jeseni je premijerno odigran i u Srbiji.
Mlada rediteljka Tijana Vasić komad vodi vrlo suptilno sa prepoznatljivim rukopisom savremene režije koju donose reditelji njene generacije. Ali nam svojom postavkom da granice između scene i publike učini elastičnim, predstava se delom igra i u publici, podseća nas na neki način na naše granice, na to koliko su one krute ili elastične i koliko lako, poput profesora ponekad podržavamo stvari koje donose uzbuđenje, nalazimo izgovore da ih podržimo, ali zapravo prelazimo etičke granice.
O tim granicama se snažnije razmišlja na kraju predstave kada Klaudio pokazuje da je inteligentan, manipulativan i talentovan autsajder koji u saradnji sa dobrim autoritetom ima šansu da promeni svoju perspektivu, bez obzira u kom pravcu ona ide. Celokupna igra ove pozorišne trupe ima za cilj da dočara atmosferu uzbuđenja jer se viri kroz tuđe ključaonice, zavode gospođe u godinama i često se likovi nađu u nekim iskušenjima koja menjaju njihova raspoloženja u smislu da se oni osete živim. A te uloge su više nego uspešno odigrali Danijel Kovačević kao Herman, Sanja Radišić kao Huana, Nikola Mijatović kao Klaudio, Dejan Karlečik, Rafa stariji, Milan Kolak, Rafa mlađi i Nataša Ilin kao Ester.
