Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Илију. Присутан је у Старом и Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком.
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу – да се не би навукао гнев светитеља.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима. Још се верује да када загрми на Светог Илију не треба да се прекрстите, јер тада овај светац гађа громовима ђаволе на земљи, па ђаво може да се сакрије иза крста.
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу Краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године.