Пред љубитељима историје, археологије и етнологије ускоро ће се појавити још један број нове серије часописа „Караџић” и то 15. по реду. Његова промоција заказана је за сутра, у четвртак, у Дому омладине, са почетком у 13 часова.
Разноликост тема из разних области није изостала ни у овом броју, и поред већ познатих и афирмисаних аутора појављују се и нека нова имена која садржајно обогаћују овај часопис који превазилази локалне оквире. Редакција часописа се одлучила за уводник који нас још једном подсећа на прошлогодишњи јубилеј „190 година од прикључења Алексинца Кнежевини Србији”. Када смо код ове теме, пажњу скреће чланак професора историје Зорана Стевановића о „Предводницима народа алексиначког краја у борби за ослобођење од турске власти 1832. године”.
Када један народ толико страда у тежњама за остваривање сна који се зове слобода, онда је разумљиво што се још неколико историјских тема нашло у најновијем „Караџићу”. Интересантна је прича о породици Вицка Бастића, Далматинца који се преселио у Србију, учествовао у борбама на Солунском фронту, а његови потомци у Народноослободилачком рату. Он је службовао и у Алексинцу, а његови синови и кћери, њих неколико, били су ученици Учитељске школе у нашем граду.
Из Другог светског рата је и тема о прогону, хапшењу и убијању грађана са овог подручја као одмазда немачких и бугарских војно-окупаторских снага због диверзија 1942. године на железничкој прузи. Поред осталог, ове теме у разговору за наш медиј поменуо је и главни и одговорни уредник часописа „Караџић” Александар Никезић.
‒ Дамир Булат из Далмације, из Хрватске, нам је послао чланак о Вицку Бастићу, човеку који се својевремено пријавио у српску војску почетком Првог светског рата, са војском прешао Албанију и Солунски фронт, вратио се у Србију и био је учитељ. Овде је засновао породицу и његови синови и ћерка су такође били учесници Другог светског рата. Дакле, боравио је у Србији и господин Бастић из Хрвтске је пратио његову биографију и та сазнања поделио са нама. Послао је чланак, ми см то прихватили. Интресантно је јер се тиче људи који су се борили за нашу слободу. Након тога, колега Динчић из Врања, историчар, је писао о дешавањима из 1942. године исто на територији Алексиначког поморавља. Ради се о депортацијама и заробљавањима становништва, а као одговор на саботаже које су се дешавале у зиму те године, углавном на железници ‒ рекао је Никезић.
Нови број „Караџића” пише и о Архелошким истраживањима у току Јужне Мораве, који обухвата и налазиште у Брадарцу, затим о избеглим лицима на ова подручја након пропасти устанка из 1841. години у још неослобођеним крајевима од Турака, о алексиначком сликару Драгољубу Стојковићу и о овдашњој подружници носилаца Албанске споменице.