Saobraćaj

Статистика упозорава где су најчешћи саобраћајни удеси

Званична истраживања указују да у овој години није било позитивних помака када је у питању безбедност на нашим саобраћајницама. Стиче се утисак да, и поред сталних упозорења, учесници у саобраћају се понашају све неодговорније, па је и број незгода повећан. Таква је и ситуација у првих овогодишњих шест месеци када су у питању саобраћајнице на подручју општине Алексинац.

У овом периоду догодило се 97 саобраћајних незгода што је за 6,6% више у односу на исти период лане. У првој половини ове године на путевима у нашој општини страдало је 57 лица од којих живот је изгубила једна особа, а седморо њих је добило тешке телесне повреде, док је четрдесеторо њих са лакшим повредама. Укупан број страдалих лица у првој половини 2019. повећан је за 14% у односу на исти период прошле године. У тим инцидентима у својству возача повређено је 25 особа, у својству пешака 10 и као путници има једно погинуло и 21 повређено лице. Од укупног броја саобраћајних несрећа у 63 случаја штета је било само материјална.

Најкритичнији месец у овом периоду је био јун, а недеља је „најцрњи” дан, док је кризни период после 13 часова. Најчешће је до незгода долазило због „предузимања непромишљених радњи од стране возача”, односно због неприлагођене брзине у условима саобраћаји и стању пута.

Saobraćaj Према Извештају о стању безбедности саобраћаја на путевима у општини Алексинац статистички гледано „најопасније” је на саобраћајницама у Моравцу, Прћиловици, Нозрини, Катуну, Дражевцу и Срезовцу. Међу настрадалима у извештајном периоду је и четворо деце до 14 година, али на срећу су сва она прошла са лакшим повредама. Као ризична места означени су Дражевац и Нозрина. У првој половини 2019. године међу настрадалима је било и 11 младих особа, од 15 до 30 година, од којих су две теже, док је девет лакше повређено. Висок ниво ризика за ову категорију су насеља Катун, Гредетин и Нозрина.
Међу старијим лицима, преко 65 година, има две особе са тешким и седам са лаким повредама. Оне су највише страдале у својству путника (шест) и три особе као пешаци. Међу повређенима у овој категорији није било возача. За њих је најризичније било у Доњем Љубешу и Лужану.

У поменутом извештају се каже да је укупна дужина државних, локалних путева и улица са савременим коловозним застором на територији општине Алексинац 609 километара и 180 метара. Државни путеви првог реда су 70 километара и 150 метара, другог око 116 и локални, општински, путеви и улице дугачке су око 423 километара.

На овим саобраћајницама у првих шест месеци догодиле су се 34 саобраћајне незгоде где је било страдалих особа и статистички гледано по 17 или 50% их је било на државним, односно на локалним путевима. На државним путевима у самим насељима догодило се шест саобраћајних незгода са настрадалим лицима, односно 17,6 одсто од укупног броја таквих инцидената.

Иако је општина Алексинац, на основу ових статистичких података, по ризику страдања деце на 13, младих на 38, а старих на 83. месту није међу најгорима у Србији. Ипак места за бригу има. Повећан је број незгода у односно на прошлу годину, а и сами смо сведоци све веће саобраћајне анархије. Добри познаваци прилика претпостављају да ће статистика за другу половину године бити још „црња”.

Проблем је само што страдање људи није статистика, већ уништени снови, породице и животи. Тога као да још нисмо свесни.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 − 2 =