Како се полако приводи крају овогодишња жетва и убирање летине, све је више пожара на отвореном. Међутим, у односу на исти период прошле године статистика је много повољнија.
У последњих десетак дана ватрогасно-спасилачке јединице имају једну до две интервенције по смени, за разлику од минулих година када су током лета дневно били ангажовани на локализовању и гашењу пет до шест пожара дневно. У протеклом периоду интервенисали су само на гашењу сувог растиња и није било веће материјалне штете, али са порастом дневних температуре очекују повећање броја пожара.
Да ли је смањени број паљевина резултат повећаног броја едукација, пре свега деце у школама и подигнуте свести или још није сезона за агротехничке мере којима сметају жетвени остаци, а које пољопривредници спаљивањем уклањају, још остаје да се види.
Једино остаје нада да се неће поновити ситуација од пре три месеца, када су припадници ватрогасно-спасилачке јединице уз помоћ Добровољног ватрогасног друштва „Алексинац” били ангажовани на гашењу преко сто пожара у кратком временском периоду.
Осим што паљење наноси штету самим пољопривредницима, јер нарушава плодност земљишта, оно уништава и животињска станишта. Чести су апели Удружења ловаца да се не пале жетвени остаци, јер се тиме десеткују младе јединке пре свега зечева и фазана.
Иначе, по закону је лице које изазове пожар дужно да ватрогасно-спасилачкој јединици надокнади трошкове интервенције. Новчана казна за физичко лице износи 10 хиљада динара, а за правно од 300 хиљада до милион динара.