Велики Дреновац је јуче, у недељу, био престоница народних рукотворина и традиционалних гастрономских ђаконија.
Тамошње Удружење жена „Видовданке”, одржало је своју другу манифестацију под називом „Златне руке”, на којој су се окупила удружења, са којима ове вредне Дреновчанке сарађују. Поред удружења са територије наше, пристигла су и она из околних општина, али и са Косова и Метохије.
Ово окупљање није било само ревијалног карактера, већ су се чланови Удружења „Круна” из Нишке Бање, Етно секције КУД-а „Јован Којић” из Врбовца код Витине, Удружења „Вирине”, Удружења „Сунцокрети”, Удружења „Љубав, вера, нада” из Алексинца, екупа КУД-а „Младост” из Житковца, Удружења грађана „Радиност” из Алексинца и „Етно-кутак” из Житковца такмичили у неколико категорија.
Током манифестације се бирала, најбоља старинска торта, најлепша погача, најлепши штанд. Такође, биран је и најбољи гулаш, а овом приликом крчкало се преко десет котлића.
Овогодишња председница жирија била је Сања Филиповић, професор куварства са практичном наставом, Прехрамбено-угоститељске школе у Чачку и члан Кулинарске федерације Србије, па је појаснила на шта су обраћали пажњу када су бирали најбољи гулаш.
− Оно што је карактеристично за гулаш, јесте да он води мађарско порекло. Мађари су познати по свињском месу, оно што је карактеристично за гулаш јесте да буде паприциран и њему се додаје специфичан зачин гевиц. Гевиц на немачком значи зачин, он се састоји од кима, сланине, белог лука и першуна− појашњава председница жирија.
По оцени жирија, најбољи гулаш скувала је екипа Удружења угоститеља Ниш, друго место је заузео гулаш екипе из Сврљига, трећи је екипе „Младост” из Житковца, док је четврто место онај коју је скувао Миле Јовановић из алексиначке екипе „Ђенерали”.
Овом приликом бирала се најлепша погача и торта по старинском рецепту.
− Што се тиче погача, и ту је био тежак задатак, зато што су буквално нијансе одлучивале. Све су скоро биле на сличан начин и такође је било тешко оценити али захваљујући колегама из жирија, успели смо да оценимо и погаче. а оно што је карактеристичино за старинску торту је да има доста ораха, да се прави од кора, да нема филова. Био је велики задатак пред жиријем, јер су и овде буквално нијансе одлучивале − додаје Сања Филиповић.
Када је реч о најбољој старинској торти, њу су умесиле чланице Удружења „Љубав, вера, нада” из Алексинца, друга је такође пристигла из Алексинца, из Удружења „Сунцокрети”, трећа је из екипе „Младост” из Житковца, док је четврто место заузела торта коју су донеле чланице Удружења „Етно-кутак” из Житковца.
Да су чланице удружења умешне домаћице видело се и приликом оцењивања погача. Жири није имао нимало лак задатак, па је прво место доделио Удружењу „Круна” из Нишке Бање, друго место је припало чланицама Удружења грађана „Радиност” из Алексинца, док је треће место заузела погача коју је умесила Радмила Миљковић.
Према одлуци жирија, пехар за најуређенији штанд отишао је у руке Етно-секцији КУД-а „Јован Којић”, друго место је припало Удружења „Вирине”, а треће Удружењу грађана „Радиност” из Алексинца.
За свеукупног победника проглашена је екипа КУД-а „Јован Којић” из Врбовца код Витине.
Као што традиција налаже, ни ова манифестација није протекла без песме и игре. Овог пута своје умеће показали су чланови Културно-уметничких друштава „Видовдан” из Великог Дреновца, „Чарапанка” из Крвавице, Аматерско-фолклорног ансамбла „Осмех” из Сврљига и КУД-а „Јован Којић” из Врбовца код Витине.
