Централно обележавање Дана рудара Србије данас је уприличено у Руднику „Ресавица”, док алексиначки рудари и ове године свој дан, 6. август, прослављају скромно.
Немања Денић (фотографија из архиве)
− Алексиначки рудници данас имају малу прославу, свечани ручак, где ће се дружити и прославити Дан рудара и где ћемо уједно поделити поклоне пензионерима који су у протеклих годину дана отишли у пензију − рекао је Немања Денић, директор РГП „Алексиначког рудника”.
Након трагичне погибије рудара у овдашњој јами, овдашњи рудари дочекују Дан рудара без свог рудника. Алексиначки рудник, као и претходних 30-ак година, ради на извођењу рударских радова у свим осталим рудницима у оквиру „Ресавице”. Тренутно изводе радове у четири јаме у оквиру „Ресавице” и та динамика је тренутно добра, наставиће са тим истим радовима у истим јамама, али тренутно имају тенденцију малог одлива рудара.
− Тренутно имамо 205 радника. Немамо велики број пријављених кандидата за пријем, а имамо одлив радника што се тиче одлазака у пензију и самовољног напуштања због одласка у иностранство, али даље се одржавамо са тих 205 радника задовољавамо све ове јаме у којима изводимо радове − додао је Денић.
Иначе, рударство у Алексинцу има дугу традицију. Давне 1883. године Алексинчанин Ђорђе Димитријевић, лекар у Београду и власник Алексиначке пиваре Јохан Апел затражили су и добили повластицу звану „Краљевац”, да на површини од 950 хектара могу испитивати и експлоатисати рудно благо. Прве тоне угља послужиле су као погонско гориво за пивару, која је 1884. године пресељена из Алексинца у Ниш.
Године 1989, дошло је до велике несреће када је од тровања угљенмоноксидом (пожар у свежој ветреној струји) живот изгубило деведесет рудара. Тада је рудник и затворен. Од 1990 године Алексиначки рудник наставља са радом као специјализовани извођач рударских радова у подземној експлоатацији угља.
