На дешавања уочи, за време и после Првог српско-турског рата 1876. умногоме су утицали и односи тада великих европских сила, као и стање на подручјима где су живели Срби. Свесна великог ризика са ограниченим војним и финансијским потенцијалима Кнежевина Србије улази у рат са Отоманском царевином. И поред пораза, сукоб 1876. је неповратно покренуо процес ослобађања српских територија на југоистоку. Те предратне и ратне године долазило је до промена у култури, позоришту, штампи и другим сферама друштва.
То су биле само неке од тема којима су се јуче бавили учесници, другог дана тродневног Међународног научног скупа под називом „Велика источна криза и Први српско-турски рат 1876. године” који се у организацији Центра за културу и уметност одржава у Алексинцу.
Др Жарко Лековић из Историјског института Универзитета Црне Горе у Подгорици је презентовао делове свог рада „Црна Гора и Први српско-турски рат 1876. године”, док се др Весна Милојевић са Института за српску културу у Приштини са седиштем у Лепосавићу бавила функционисањем пограничних карантина током ратних дејстава од 1876. до 1878. године. Др Тодор Дончев из Бугарске националне комисије за војну историју у Софији је презентова рад, који је написао са колегом др Станчом Станчевим, под називом „Учешће Бугара у Српско-турском рату 1876. године”.
Значајем српског народног зајма за војну спрему Србије у рату са Османским царством 1876 – 1878. бавио се у свом раду др Иван М. Бецић са Института за српску културу у Приштини са седиштем у Лепосавићу, а др Василије Драгосављевић са Историјског института Београд је презентовао део рада „Српски народ у спољнополитичким плановима италијанске Акционе партије (Partito d’azione) уочи и током Првог српско-турског рата.
Српска историографија о ванбалканским актерима Велике источне кризе је тема којом се бавио др Петар Драгишић из Иститута за новију историју Србије у Београду. Његова колегиница из истог института др Софија Божић је говорила о страху у Првом српско-турском рату према сведочењима савременика. Др Валентина Вуковић из Института за књижевност и уметност у Београду обрадила је тему Српско-турски рат и слике Србије кроз дневнике и уметничке записе Василија Поленова.
У преподневном програму своје радове су образлагали још Љиљана Ћумура из Архива Војводине на тему Први српско-турски рат 1876. године у публицистичким прилозима Шарла Бетана, др Драган Алексић из Центра за културу и уметност Алексинац бавио се погледом на српску војску у рату 1876. године у дневнику и извештајима француског капетана Д’Ормесона, а др Урош Д. Микетић из Косовске Митровице је изнео поглед лондонског листа Тајмс на дешавања 1876. године у Првом српско-турском рату.
Први учесник скупа у поподневном програму др Бојан Чолак са београдског Института за књижевност и уметност бавио се поетизацијом рата 1876. године, између епског наслеђа и савременог искуства. Врло занимљив је био и рад др Јасмине Ахметагић са Института за српску културу Приштина у Лепосавићу чији је назив „Од месијанске визије до иронијске демистификације: Први српско-турски рат у делу Достојевског, Толстоја и Пекића”. Њена колегиница из исте институције др Оља Арсенијевић се бавила медијима и ратом, односно српска штампа у функцији колективног памћења 1876. године.
Др Момир Н. Нинковић са Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране у Београду разматрао је овај Српско-турски рат у војној периодици. Др Раденко Шћекић из Историјског института Универзизета Црне Горе у Подгорици је истраживао Велику источну кризу на страницама Гласа Црногорца. Тема научног рада проф. др Ђорђа Ђурића са Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду је била „Високошколска омладина у Првом српско-турском рату 1876. године: Неколико карактеристичних примера”.
Улога Народног позоришта у Српско-турским ратовима 1876-1878. године је била тема научног рада др Оливере Драгишић из Института за новију историју Србије, а проф. др Бошко М. Бранковић са Филозофског факултета Универзитета у Бања Луци бавио се положајем српских школа у Босни и Херцеговини пред устанак 1875-1878. године.
До краја овог научног скупа своје радове су презентовали др Кристина Миличић из Историсјког института Београд, која је говорила о војним издацима Србије у Српско-турским ратовима 1876-1878. године и мср Лазар Радан, докторанд Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, који се осврнуо на Херцеговачки устанак 1875. године и почетак Велике источне кризе.
Представљени радови, а и радови аутора који нису боравили у Алексинцу биће крајем године публиковани у зборнику који ће изаћи поводом овог тродневног међународног научног скупа.