У грејачкој школи ове суботе зачуло се школско звоно, али не као позив садашњим ђацима да надокнаде наставу, већ онима који су давних дана седели у клупама овдашњих разреда. Сећања на некадашња дружења, симпатије, несташлуке и анегдоте поново су оживела и развеселила окупљене генерације, чији чланови данас имају између 62 и 70 година.
Традиционални сусрет генерација рођених од 1956. до 1964. године овога пута окупио је 74 некадашња ученика. Учионица у којој је одржана прозивка била је помало тесна за све њих, али испуњена топлином, осмесима и радошћу због поновног сусрета.
Посебне емоције, према речима Драгана Јовановића Лере, једног од бивших ђака, изазвало је присуство некадашњих учитељица Николете Стевановић и Миомире Стојановић, као и наставника Драгице Михајловић, Драгослава Беговића и Драгослава Ристића.
Иако су школске клупе одавно оставили иза себе, некадашњи школски другови овога пута имали су и својеврсни час историје. О историјату школе и цркве говорио је наставник у пензији Светозар Стајић Цете, подсећајући присутне на прошлост овог краја.
Поштујући српску традицију, сусрет је започет погачом и сољу. Учеснике је поздравио и свештеник Црквене општине грејачке Новица Илић, који им је упутио благослов и пожелео добро здравље и још много заједничких сусрета.
У име школских генерација поздравну реч упутила је Славица Поповић, некадашња радница Суда у Алексинцу, из генерације 1959. године. Томислав Војиновић из Суповца, у име генерације 1958. године, позвао је присутне да минутом ћутања одају почаст преминулим школским друговима и наставницима.
После повратка у школске клупе и сећања на школске дане, уследио је опуштенији и веселији део сусрета. Учесници су посетили Храм Свете Петке у Великом Дреновцу, а поподне провели уз песму и коло, настављајући дружење у пријатној атмосфери.
Међу окупљенима били су и они које је животни пут одвео далеко од завичаја, широм Србије, али и у друге земље. Ипак, године и километри нису били препрека да се поново нађу на месту где су некада заједно учили, одрастали и стварали успомене.
На крају сусрета, некадашњи школски другови обећали су једни другима да ће наставити да негују ову лепу традицију и да ће се поново окупљати, како би сачували успомене на заједничке школске дане, дружења и пријатељства која се не заборављају.