Јесен је право време да се сумирају резултати у воћњацима широм Србије. Овогодишња сезона донела је бројне изазове, а кључ успеха, поред преданог рада, све више лежи у примени савремених агротехничких мера и одрживе пољопривреде.
О томе каква је била ова година за шљиве и дуње, за наш портал говори познати воћар Ненад Лапчевић из Ражња.
Род шљиве релативно добар: „Чачанска рана перфектна, „Стенлејˮ стандардан
Када је у питању шљива, Лапчевић истиче да су резултати шаренолики, посебно када се посматрају кроз призму производње ракије.
– фотографија из архиве –
– Род шљива је добар, релативно добар. Што се тиче тога, ја могу да причам о роду у вези са производњом ракије. ‘Чачанска рана’ је била изузетна, она је перфектно родила и дала добар квалитет. Имала је висок ниво брикса, тачније 19, што значи да је била веома добра – објашњава Лапчевић.
Са друге стране, неке сорте нису испуниле очекивања у потпуности.
– Чачанска лепотица није баш сјајна. Једноставно, није стигла да узри како треба, већ се сушила на самом дрвету, тако да је дала слабу суву материју. Што се тиче сорте ‘стенлеј’, она по мом мишљењу и није примарно за ракију, али је поједини људи стављају. Она није лоша, стенлеј је увек добра шљива. Све у свему, род је био добар – сумира наш саговорник.
Љубитељи добре капљице немају разлога за бригу, квалитет неће изостати.
– Ракија ће бити добра. Опет понављам, од чачанске ране је феноменална ракија. Ја сам је већ испекао, средином септембра је све завршено и ракија ће бити одлична – каже Лапчевић.
Иако је род био већи, наш саговорник сматра да то не би требало значајније да обори цену правог, домаћег производа.
– фотографија из архиве –
– Квалитет ракије мора да се плати, тако да већи род неће пуно утицати на цену код озбиљних произвођача. Проблем је што ће се ту сад провући неки који продају јефтину ракију под упитним условима. Ипак, људи који се баве тиме, који су одани и предани том послу, држаће свој стандард, а свака роба на крају нађе свог купца – сматра овај прерађивач.
Дуња као симбол јесени: Разлика између наводњавања и сувог ратарења
Најбољи пример колико је одржива пољопривреда важна јесте род дуње у Лапчевићевом воћњаку. Он под овим воћем има хектар и по, односно хиљаду стабала „лесковачке дуњеˮ, али су услови узгоја подељени на пола.
– Дуња је била добра. Имам 75 ари под заливним системом ‘кап по кап’, док преосталих 75 ари немам, јер на тој парцели нема техничких могућности и воде. Тамо где ми је заливни систем, плод је феноменалан. Кроз систем додајем и калијум и калцијум пред зрење. Захваљујући томе, дуња је набубрела, жута, велика и огромна. Са друге стране, тамо где немам заливни систем она је знатно слабија и чист је губитак – закључује Лапчевић, јасно указујући на то да без воде и савремених система у будућности неће бити стабилне и профитабилне воћарске производње.
