Doktori

Шест доктора које најчешће гледамо на тв: Двојица имају алексиначко порекло

У Кризном штабу за сузбијање коронавируса, који је држава оформира 13. марта, поред премијерке и министра здравља, налазе се и имена неколико стручњака који нас са конференција за новинаре обавештавају о кретању ове епидемије. Од њих шесторо двоје, тачније двојица имају порекло са нашег подручја, односно неко од њихових предака био је становник општине Алексинац.

Данас цела Србија зна за докторе Предрага Кона, Горана Стевановића, Бранислава Тиодоровића, Дарију Кисић Тепавчевић, Бранимира Несторовића и Ивану Милошевић.

Укратко ко су ти стручњаци?

Мајка из алексиначке породице

Dr Predrag Kon Др Предраг Кон је рођен у Београду 1955. године али, према писању медија, као дете је неколико година живео у Вашингтону, где је радио његов отац. Зато, кажу, енеглески говори као српски. Породица се вратила у Србију и Кон 1981. године завршава Медицински факултет у Београду. Деведесетих година прошлог века епидемиологију специјализира на Војномедецинској академији. Радио је и као ратни епидемиолог. Кон је и носилац Медаље за војне заслуге и Повеље српског лекарског друштва.

Према писању медија овај доктор има две велике пасије – музику и медицину. Кон је стриц певача и композитора Марка Кона, који је Србију представљао на Евросонгу 2009. године. Др Предраг Кон је преко мајчине фамилије повезан са Алексинцом, о чему ћемо ускоро да пишемо. Наиме његова мајка Даница рођена 1925 је Алексинчанка.

Родитељи пореклом из Вакупа 

Dr Goran Stevanović Др Горан Стевановић, рођен је 1972. године у Београду. Директор је Клинике за инфективне и тропске болести и начелник Одељења за клиничку фармакотерапију, стоји на сајту ове установе. На Клиници је запослен од 2000. године. Основну и средњу школу завршио је у Београду, а дипломирао је на Медицинском факултету са просечном оценом 9.42.

Магистрирао је у области изучавања имунологије, а прву годину специјалистичких студија је завршио у области инфектологије. Докторирао је 2012. године са тезом „Клинички значај ванплућне туберкулозе у диференцијалној дијагнози нејасног фебрилног стања”. Ментор му је био доктор Мијомир Пелемиш, који је такође члан Кризног штаба.

Дневни лист „Блиц” је због више успешних дијагноза Стевановића назвао доктором код кога долазе људи за које „нико не зна шта им је”. Од почетка епидемије познат је као неко ко упозорава на најгоре сценарије и моли родитеље да остану са децом код куће.

О његовом пореклу из алексиначког села Вакупа, где је саградио кућу у којој често, када му обавезе дозволе, борави и о његовим пољопривредним радовима писали смо пре неки дан. Овај садржај можете да погледате овде: У државном тиму за борбу против корнавируса и Алексинчанин 

Стручњак из комшилука

Dr Branimir Tiodorović Др Бранислав Тиодоровић, рођен је у Врању, а дипломирао на Медицинском факултету 1976. године. Ради као директор Института за јавно здравље у Нишу, а у његовој биографији стоји и да је професор на Медицинском факултету у Нишу.

Објавио је девет књига.Током 1990-тих био је директор Клиничког центра Ниш.
Један је до ретких стручњака који су у Кризном штабу, а да не ради у Београду.

Доктор оптимиста

Dr Branimir Nestorović Др Бранимир Несторовић, рођен је 1954. године у Београду. Ради као начелник Одељења за алергологију и пулмологију на Универзитетској дечијој клиници. Запослен је од 1979. године. Редовни професор је и на Медицинском факултету у Београду на катедри за педијатрију од 2002. године.
Живео је у Обреновцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду 1979. године, а докторирао 1985. на тему Поленска алергија код деце.

Специјализовао се за педијатрију, пулмологију и алергологију.

Поједини медији пишу да има приватну ординацију, а и да је наводно био помоћник министра образовања у време Милошевића, као и да је био члан СПО и Демократске странке. Наводно је он то казао у емисији Говорница на РТВ Марш из Ваљева.

Познат је по неколико оптимистичких изјава због којих је популаран у делу јавности и многи сматрају да им његов оптимизам у ова тешка времена прија. Једна од тих изјава је и „Не могу да верујем да се народ који је преживео санкције, бомбардовање, свакојака малтретирања, уплашио најсмешнијег вируса у историји човечанства”. Наравно, након увођења ванредног стања његове изјаве су позивале на опрез, али није изгубио оптимистични дух.

Лапсус који је узбуркао политичку сцену 

Dr Darija Kisić Tepavčević Др Дарија Кисић Тепавчевић, рођена је 1975. године у Сарајеву, а ради као ванредна професорка на Медицинском факултету у Београду. Стручна област јој је епидемиологија.

Медицински факултет у Београду завршила је 2001. године, где је и магистрирала и докторирала у области изучавања мултипле склерозе, стоји у њеној званичној биографији.
Заменица је директорке Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”.

Поједини медији, ненаклоњени власт, помињу њену наводну изјаву током епидемије о томе како је први случај корона вируса забележен у Србији 1. марта, неколико дана пре него што је Српска напредна странка организовала масовно скупљање потписа.

Касније исти медији наводе да је Кисић Тепавчевић изјавила, да је у питању – лапсус и да је први случај забележен 6. марта, два дана након што се завршило прикупљање потписа за парламентарне изборе.

Одмерена и јасна

Dr Ivana Milošević Др Ивана Милошевић рођена је у Краљеву, где је завршила основу школу и гимназију. Дипломирала је на Медицинском факултету Универзитета у Београду са просечном оценом – 9,30, као један од најбољих студената у својој генерацији.

У Клиници за Инфективне и тропске болести ради од 2000. године. Магистрирала је и докторирала на Медицинском факултету Универзитета у Београду, где је са највишим оценама завршила и специјализацију из инфектологије и супспецијализацију из гастроентерохепатологије. Заменик је директора Клинике за инфективне и тропске болести КЦС и начелница Одељења за хепатитисе. Бави се дијагностиком и лечењем хроничних болести јетре, посебно хроничног хепатитиса Б и Ц. Поред тога, ради на Медицинском факултету као доцент на предмету Инфективне болести, а за свој рад од студената је добила високу оцену – 4,50. Аутор је и коаутор више радова објављених у домаћим и иностраним часописима. Удата је и има ћерку.

Трећег априла изјавила је.

‒ Недопустиво је то што сам и сама видела данас, да се роштиља у Кошутњаку! Ако људе не плаше ‘стравичне цифре’ које се сваког дана налазе у медијима, и не схватају зашто се саветује да се не излази, то је као да свима недостаје разума – упозорила је и додала да је илузија да било ко може да буде заштићен од заразе корона вирусом, зато што се ради о новој болести и нема такозваног колективног имунитета. 

 

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

eight + fourteen =