Istraživanja o stavovima seoskih žena o nasilju realizovana u dvadesetak aleksinačkih sela na uzorku od 300 ispitanica su pokazala da je ova tema aktuelna, ali da još uvek nije dovoljno prepoznatljiva u društvu. Iako se 90 odsto ispitanica slaže da treba govoriti o nasilju, tek nešto više od polovine žena smatra da ima nasilja u zajednici.
Na pitanje o tome koji je vid nasilja najčešći njih 44 odsto smatra da je to fizičko, 42 odsto se opredelilo za sve navedene oblike u anketi, dok 5 odsto ispitanica smatra da je psihičko, 4,66 je zaokružilo kao odgovor ne znamo i za seksualno i ekonomsko nasilje se opredelilo 2,34 odsto anketiranih. Istraživači su tumačeći ovakve rezultate ukazali da je jako zabrinjavajuće što ispitanice nisu sve navedene oblike nasilja prepoznale kao porodično.
Kao najčešće žrtve nasilja prepoznate su žene i za ovaj odgovor se izjasnilo 42,73 odsto anketiranih, zatim za decu se opredelilo 18,5, fizički slabije 12,33 i starije ljude 12,12 odsto ispitanica. Da su najčešće žrtve nasilja u porodici muškarci opredelilo se 3,97 odsto učesnica, odnosno da su to roditelji 3,75 odsto. Kada su u pitanju odgovori ko najčešće vrši nasilje u porodici oni su raznoliki i kreću se od 18,87 odsto muškarac, 18,48 muž, 17,13 zavisnici, roditelji 8,75, otac 14,39, fizički jači 9,33 odsto. Ispitanice su vrlo retko prepoznale žene svega 2,33 i decu 2,15 odsto kao najčešće izvršioce nasilja u porodici.
Alkoholizam, narkomanija, kockanje i drugi poroci su po mišljenju 44 odsto anketiranih žena razlog zbog čega dolazi do nasilja, a loša finansijska situacija je razlog za 12 odsto ispitanica. U istom procentu su prepoznate i psihičke bolesti. Tradicionalni odnosi u porodici, različite moći muškarca i žene, su kao razlog nasilja na drugom mestu i za ovaj odgovor se izjasnilo 17 odsto žena. Ispitanice su svesne da se nasilje retko prijavljuje, to smatra njih 85 odsto, a na pitanje da li poznaju neke od žrtava porodičnog nasilja se izjasnilo 73 odsto, ali je samo 33 odsto anketiranih žena pokušalo da pruži pomoć žrtvi.
Većina učesnica, njih 75,66 odsto smatra da prijavljivanje nasilja najčešće vodi ka razvodu, dok 7,34 odsto je mišljenja da to vodi očuvanju braka i promene ponašanja nasilnika.
Među anketiranim ženama 32 odsto su starosti od 45 do 60 godina, a najveći broj njih 34 procenta je između 30 i 45 godina života. Većina ispitanica ima završenu srednju školu 65 odsto i nijedna nije bez osnovne. Najveći broj njih je nezaposleno 55,33 odsto i žive u bračnoj i vanbračnoj zajednici.
Izneti podaci su rezultati istraživanja stručnog tima aleksinačkog Društva za razvoj kreativnosti.