Drugi svetski rat u Aleksincu

Сећање на жртве Холокауста: Немци стрељали, па обесили Јевреје и родољубе у Алексинцу

Данас се обележава Међународни дан сећања на жртве Холокауста, односно на жртве немачког геноцида током Другог светског рата. Немци су убили око шест милиона европских Јевреја, а само у Србији је убијено више од десет хиљада припадника овог народа.

Међу страдалима је и Ружа Леринц, дугогодишња професорка Учитељске школе у Алексинцу, коју су Немци стрељали а затим њено тело обесили на бандеру испред зграде школе. Према истраживању историчара Зорана Стевановића, ова Јеврејка била је истакнути просветни радник а у алексиначкој Учитељској школи предавала је педагогију, психологију и немачки језик. Због припадности јеврејском народу отпуштена је с посла и издат је налог за њено хапшење. Четрдесетпетогодишња Ружа се у то време скривала код своје бивше ученице у Мозгову, али је по повратку у Алексинац ухваћена и стрељана.

Nemci u Aleksincu
Немачки војници у Алексинцу 1941. године

Немци су у Алексинцу ухапсили све јеврејске породице и око стотину виђенијих мештана. Према истраживању историчара Зорана Стевановића, међу жртвама су били зубни лекар Арпад Шила, приватни чиновник Исидор Шварц и трговац Грга Шебек. Чланови њихових породица су послати у Ниш, а супруга Арпада Шила, Маргита убијена је у логору на Бањици.

У овом налету непријатеља нису страдали само Јевреји. Немци су стрељали и неколико Алексинчана, правника Милована Вучевића, адвоката Милоша Качаревића и економа Стојана Миловановића, оца Дракчета Миловановића и спалили куће др Јосифа Буцека и кројача Андре Радосављевића.

Према писању историчара, насилници се нису задовољили стрељањем Јевреја и партизана, него су њихова тела обесили на бандере испред данашње општинске зграде и у центру града.

Једно од најпознатијих стратишта у Србији је логор Старо Сајмиште кроз који је прошло око 32 хиљаде људи. На Сајмишту је убијена Ана Лебл, једна од најистакнутијих чланица Удружења „Кнегиња Љубица” које је заслужено за изградњу цркве костурнице Светих Архангела Михаила и Гаврила на Делиграду. Ана Лебл је током изградње цркве са супругом Леоном Леблом, инжењером Алексиначког Рудника, живела у Таушановићевој улици у Алексинцу. Њихова ћерка Жени Лебл, рођена Алексинчанка, велики део живота посветила је расветљавању злочина над Јеврејима у Југославији током Другог светског рата.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

five × 5 =