Сећање на Бој у Горњем Адровцу, најављено санирање Руске цркве

Испод столетних липа у порти цркве „Свете Тројицаˮ у Горњем Адровцу, као и сваке године и овог другог септембра, окупили су се поштоваоци нашег историјског наслеђа. Обележавање боја у Горњем Адровцу из Првог српско-турског рата 1876. године због лоших временских услова је имао два дела. На месту погибије руског добровољца пуковника Николаја Николајевича Рајевског непосредно поред касније подигнуте цркве одржан је помен свим настрадалим српским и руским борцима, а затим су многобројне делегације положили цвеће.

Почаст су полагањем цвећа одали представници Општине Алексинац, на челу са председником општине Далибором Радичевићем, Војске Србије, као и делегације већег броја удружења и организација које негују ослободилачку традицију, као и српско-руско пријатељство. И ове године обележавању овог историјског догађаја присуствовале су и делегације Амбасаде Руске Федерације и Руског дома у Београду, које је предводио саветник Владлен Зеленин.

Други део ове церемоније је одржан у сали Дома културе у Алексинцу где су ученици Алексиначке гимназије извели пригодан програм. Пре почетка наступа младих Алексинчана присутнима се обратио председник општине Алексинац Далибор Радичевић. Он је најпре поздравио присутне представнике Министарства одбране и Војске Србије, господина Владлена Зеленина, саветника амбасаде Руске федерације у Републици Србији, господина Вјачеслава, заменика директора Руског дома у Београду, Руско-српског хуманитарног центра Ниш, Кола српских сестара, Друштво српско-руског пријатељства и руских сународника ,,Наисусˮ из Ниша, Удружење ратних ветерана ,,Бојево братствоˮ из Крушевца, Свесрпски савез ,,Бојево братствоˮ Србије, Удружење српско-руског пријатељства ,,Рајевски-Вронскиˮ, Фонд јединства православних народа, Савез Козака Балкана, Удружење ветерана жандармерије, Друштво српско-руског пријатељства ,,Православљеˮ, Удружење Козака ,,Православљеˮ из Крушевца, Унију бораца народноослободилачких ратова и Удружење пензионера Алексинац.

‒ И ове године смо се окупили да одамо почаст свим страдалим сународницима, који су изгубили живот за слободу Србије. Поред битке код Делиграда и на Шуматовцу и у Горњем Адровцу се одиграо бој где се бранила Србија од Турака. У овој бици свој живот је изгубио руски добровољац пуковник Николај Николајевич Рајевски и у његову част је подигнута црква, у овом крају позната као Руска црква. Као што знате, пуковника Рајевског је овековечио Лав Толстој у роману ,,Ана Карењинаˮ кроз лик Грофа Вронског – казао је председник Радичевић.

Он је најавио добијање средстава за санирање цркве у Горњем Адровцу.

‒ Ове године, Влада Републике Србије одобрила је око 12 милиона динара, како би се обновила Руска црква, спречило њено даље пропадање и вратио онај стари сјај. На нама је остало да не заборавимо страдања која смо претрпели у прошлости, да би данас живели у слободи. Наша је дужност и обавеза да сачувамо од заборава и жртве и историју ове наше лепе општине и да то пренесемо нашим потомцима ‒ завршио је први човек општине.

 У Горњем Адровцу, у том сукобу, страдао је поред руских добровољаца и велики број српских војника. Историчар Зоран Стевановић истиче да је неоспоран допринос руских добровољаца у Првом српско-турском рату 1876. године, али да су на левој обали Јужне Мораве били претежно српски борци. Он каже да су на овим положајима биле углавном све српске јединице у којима је био један део руских официра који су имали команду. Наш саговорник објашњава да је пуковник Рајевски дошао да среди српску војску у одступању и заустави напредовање Турака и ту је погинуо.

Према историјским подацима којима располажемо, највеће жртве поднела је Рудничка бригада, 23 борца су погинула, а неколико десетина их је нестало. Стевановић подсећа и на писани извештај командујућег Рудничке бригаде у коме стоји да су се цеви српских пушака усијале од броја испаљених метака, једноставно, биле су више неупотребљиве и због тога су Срби морали да се повуку на резервне положаје.

Међу борцима у Рудничкој бригади је био тада поручник Радомир Путник, касније војвода и начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 − 5 =