Vesnici proleća, pored visibaba i ljubičica, jesu i voćari u svojim zasadima. Nakon obavljene zimske rezidbe na redu je i saniranje ozleda na stablima i granama do kojih je došlo tokom zime.
U toku života voćke može doći do različitih ozleda izazvanih oruđima, rezidbom, lomljenjem pod uticajem vetra, snega, usled preopterećenosti rodom, napada glodara i divljači, dejstva mraza, pojava smolotočine, šupljina na deblu. Sve te povrede, ozlede, rane na deblu i ramenim granama, otvaraju put za prodiranje parazita i štetočina, što može dovesti do velikog iznurivanja, pa i sušenja stabla.
Da do toga ne bi došlo, stručnjaci Poljoprivredno savetodavne i stručne službe Niš preporučuju da sve preseke, posebno veće, treba zagladiti oštrim nožem i premazati kalem voskom.
U slučaju oštećenja kore, ozleđeni deo treba očistiti do zdravog tkiva, dezinfikovati 5-6 postotnim rastvorom plavog kamena, a zatim premazati kalem voskom. Ako je kora na deblu uništena više od polukruga, premazivanje ne pomaže, već se voćka, ako je mlađa, skrati do zdravog dela i ponovo formiraju deblo i kruna, pri čemu presek takođe treba premazati kalem voskom. Posle pojave lastara, jedan odabrati za formiranje debla i krune, a rast ostalih obuzdati zakidanjem. Ako se želi izbeći skraćivanje, može se pripremiti kalemljenje „na most”, odnosno premostiti oštećeni deo sa nekoliko kalem grančica.
Ako je usled lomljenja grana došlo do zacepljenja ili ako su ostali patrlji, postupiti tako što će se rane, posle pravilnog uklanjanja patrlja (do osnove), zagladiti nožem i premazati kalem voskom. Obolele grane treba odseći do osnove, presek zagladiti oštrim nožem i dezinfikovati 5-6 postotnim rastvorom plavog kamena. Obolele delove treba iseći i s malo zdravog drveta, a zatim spaliti van voćnjaka.
U slučaju pojave smolotočine, ukoliko nije uzela većeg maha, žarište treba dobro očistiti, odnosno nožem odstraniti smolotočinu sve do zdravog tkiva, dezinfikovati, pa ranu premazati kalem voskom. Ako u deblu starije voćke postoji manja ili veća šupljina ,treba je očistiti od truleži i sasušenih delova, dezinfikovati rastvorom plavog kamena, a zatim šupljine ispuniti cementnim malterom. Ispunjene rupe se više neće širiti, već će vremenom biti prekrivene drvenom korom i na taj način će zaceliti.
Delove voćke oštećene mrazom, koji se poznaju po tome što su izgubili prirodnu boju (imaju tamnu boju) i izgubili svežinu, treba iseći do neoštećenog dela, preseke zagladiti oštrim nožem, dezinfikovati i premazati kalem voskom. Sličan je slučaj i kod ozleda nastalih i na neki drugi način.
Ako je oštećenje toliko da su izgledi na uspeh u lečenju veoma mali, voćku treba s korenom ukloniti i zameniti novom, odraslijom sadnicom.
Lečenim stablima treba pružiti što bolju negu i ishranu, kao i zaštitu od bolesti i štetočina, da bi se što pre i bolje oporavila, dodaju stručnjaci Poljoprivredno savetodavne i stručne službe Niš.