Пред родитељима и генерално пред друштвом данас се поставља велики изазов, како да од младих генерација које стасавају начинимо добре, одговорне, вредне и поштене људе. Нимало једноставно, рећи ће многи, јер из малених екрана вреба велика опасност. Због тога је важно да се још од малих ногу деци пласирају праве вредности. Један од начина су позоришне представе које, ма колико се времена мењала, и данас имају своју публику.
„Дете када се роди је чиста бела хартија и јако је битно шта се по тој хартији пише”, сматра глумац и редитељ Цветин Аничић. „По тој хартији пишу родитељи на прво место, онда друштво, а друштву припада позориште”, додаје Аничић.
Позориште гради боље људе
Мишљења великог дела стручне јавности је да су фестивали на којима се играју представе за децу чак важнији од фестивала намењених позоришној публици коју чине одрасли. Док ми одрасли, као већ формиране личности, можемо изабрати да ли ћемо прихватити неку поруку или не и како ће она на нас утицати, деца се тек формирају и зато је важно шта ћемо им поручити и пласирати кроз представе. 
„Мислим да су фестивали за децу потцењени од стране друштва зато што не носе ту врсту сјаја и помпе. Не појављују се изузетно познати глумци из неких телевизијских серија, осим кад гостује позориште Бошко Буха”, каже редитељ Миодраг Динуловић.
Епидемиолошка ситуација изазвана ковидом једно време удаљила нас је од већине културних дешавања, укључујући и позориште. Зато је са великом радошћу дочекано треће одржавање Зимског позоришног фестивала у Алексинцу, који је прошле године отказан, а ове године одржан на пролеће.
Тражила се карта више
Да алексиначка деца воле или тек почињу да воле позориште показали су редови испред Дома културе, и то што у једном тренутку у салу нису могли да уђу сви који су желели да гледају фестивалске представе, пошто је епидемија наметнула да се број посетилаца ограничи.
И учесници на фестивалу, редитељи, глумци, драматурзи, кажу да је фестивал пун погодак и да ће се његови резултати тек видети.
„Ово је једна неописива добробит за цео град, за цело место што имају један овакав фестивал. Иза овог фестивала, кад прођу године, остаће један велики број одраслих људи који ће моћи једног дана да кажу ‘ја сам долазио на те представе, ја сам их гледао, сећам се свих тих глумаца, сећам се позоришта, лепоте игре’… То је једна будућност која се постепено гради и са том будућности граде се и нови људи. Они ће једног дана постати одрасли, постаће одговорни за оно што раде, уважиће и схватиће неке поуке и норме које доносе ове позоришне представе са пуно позитивне енергије и позитивних порука за живот. Све ће то утицати на њихово одрастање и они ће једнога дана постати бољи људи, а то је заправо оно што сви хоћемо – истиче редитељ Бранко Поповић.
Култура више од уметности
Није култура само нешто што се односи на уметност, односно позориште, музеј или галерију, подсећају наши саговорници култура је све – понашање, облачење, говор… Зато је неопходно да од малих ногу децу навикавамо и учимо шта је то култура.
Прилагодити представе савременом друштву није на одмет, али не треба имати компромис када је реч о вредностима које се кроз њих намећу.
„Не могу да схватим да је, рецимо, у једној позоришној представи коју сам гледао, где се принц тукао са змајем, вадио му зубе, то било у првом плану. Деца су скандирала, а онда када је принц требало да пољуби принцезу онда се то некако сакрило јер је ‘срамота’ пољубити. Потребно је да те праве вредности ставимо у први план – наводи редитељ Цветин Аничић.
Вратити се култури, уметности, машти, креативности током пошасти која је неочекивано задесила човечанство велика је ствар, посебно у малом граду какав је Алексинац. Зато је и битно да се одржава, негује и чува позоришни фестивал намењен најмлађој публици.
„Чувати позориште у једном граду као што је Алексинац није лако, пронети славу Алексинца свуда по целој држави и ван граница Србије није нимало једноставно и имати фестивал је најтеже”, закључује редитељ Миодраг Динуловић.
