Са путовања по Словенији: Краве са биодинамичких пашњака ретко упознају ветеринара

Недавно путовање алексиначких пољопривредника у Словенију није било само упознавање са достигнућима и проблемима словеначких колега, већ и сусрет са појединцима који другачије гледају на земљу која нам помаже да добијемо неопходну храну за наш опстанак. У биодинамичном кметију, или по нашем газдинству, „Чернеличˮ у Дечно село, које се налази на левој страни Саве, у општини Брежице, видели смо такву производњу.

У овом типичном домаћинству за Посавину, како називају овај предео „дежеле”, на еколошки начин храна се производи од 2003. године, а од 2014. оно је и власник сертификата ДЕМЕТЕР, што је знак да се ту производе намирнице високог квалитета. То се постигло захваљујући пре свега биодинамичкој производњи хране, као вишем облику еколошке пољопривреде.

Глава куће, односно носилац домаћинства Звоне, давне 1984. војник у Пироту, каже да је корисно што су у војсци урадили градњу водовода у једном нашем пограничном селу. Одмах на први поглед види се да се ради о предузимљивом домаћину који размишља својом главом.

За домаћинства карактеристичне величине за Словенију, у односу на наша можемо их класификовати као мала и средња, а сваштарење је по понашању нашег домаћина најисплативије. Његова производња обухвата више врста поврћа и воћа, као и кокошја јаја, приплодне краве, односно телад.

Звоне има своју филозофију производње. Не устручава се да што више буде ручног рада, уз што мање улагања у нафту, а од хербицида и пестицида нема ни речи. Иако има снажан трактор у свом возном парку, ипак се највише ослања на чувени југо бренд ИМТ фергусон. Каже нам да је поуздан и мали потрошач и да одговара за овакав начин обраде земљишта. Зато и не чуди што је његова потрошња 50 литара нафте на годишњем нивоу по хектару.

У овој фази рада, мада не пориче ранији значај субвенција, не ослања се много на подстицајна средства. Јавља се на европске конкурсе, али ипак највише верује у снагу сопственог домаћинства. За поклоњени новац сматра да је то само нека маска, која прикрива одређене замке.

– Треба пуно радити ручно. Исплати се ручно радити и производити неки производ до краја, и да га сами продамо. То је најбоље, да нема препродаваца између нас, да то продамо сами и производимо на најбољи начин. Ми то радимо на биодинамички начин. Као што сте чули причу да је то нешто више, даје неку живост у ове наше производе – каже наш саговорник.

Интересантан је и начин узгоја телади и чување крава. Даје им се само биљна храна, без житарица, углавном су на испаши, а зими у таквој стаји за коју би смо ми казали да је вењак, односно тако саграђена да ваздух струју са свих страна, без кровне плоче.

– Ми не производимо месо, само продајемо живу стоку. Телад од пола године. Ја имам лоше односе са ветеринарима и нису нам потребни. Ретко се догоди. Животиње су здраве и живе на нормалан начин како је било пре у природи. Наша стока не једе жита, кукуруз и пшеницу. Једе траву и суву траву и то је најбоље за животиње – објашњава наш саговорник.

И указујемо још на две ствари које смо видели на овом газдинству. Парцела на којој Звоне примењује биодинамичку обраду је била растресита и пуна зелене траве у ово доба, док је братовљева и комшијска изгледала сасвим другачије. Сува трава и збијено земљиште.

Наш домаћин је покушао и на примерима да покаже значај биодинамичке производње хране. Купио је у маркету краствац, у еколошкој продавници и убрао у свом повтњаку. И сам је извршио експримет. Очекивано, у истим условима, најсвежији и најдуготрајнији је био биодинамички, затим еколошки, док је труљењу најподложнији био из маркета. И не само то, није имао ни природну свежину.

Они који су се определили за биодинамичку пољопривреду нису мотивисани изгледом на „што веће приносеˮ, ни „исплативошћуˮ уложеног труда. Они пре свега желе да спроведу у пракси једну животну филозофију, коју корпорацијска психологија није у стању да дешифрује – па самим тим ни да заустави. Повратак стоке на пашњаке, млеко без хемикалија и вештачких хормона, стајско ђубриво у којем се налази све што је потребно земљи да би из ње никли здрави усеви… У тој хармонији са природом, уз познавање динамичких особина сваке биљке понаособ, постиже се склад који смо давно нарушили.

Овај вид пољопривреде се захваљујући свом позитивном дејству раширио по целом свету, а у нашој земљи такође постоји неколико биодинамичких фарми.

Што се тиче нашег домаћина, уместо одговора на питање како му је, нуди фотографије са пијаце у Љубљани на коју одлази два пута седмично. А на слици насмејан и задовољан Звоне, пре свега због својих производа и задовољних купаца који су му драги саговорници и на неки начин пријатељи. Задовољан је и зарадом, иако ове квалитетне намирнице немају много већу цену од конвенционалних производа. Али, нема ни посредника, па ни деобе зараде са прекупцима и маркетима.


Биодинамичка пољопривреда

Биодинамичка пољопривреда је посебан вид органске пољопривреде коју је развио чувени аустријски филозоф, научник и писац Рудолф Штајнер почетком двадесетог века. Основна Штајнерова теза је била постојање „животне силе” у пољопривредним културама и земљишту. Ове „животне силе” се умањују и губе применом пестицида и вештачких ђубрива, а подстичу таквим узгојем биљака и животиња који следи устаљене природне токове.

Овај вид пољопривреде укључује употребу специфично израђених средстава на природној бази, која утичу на убрзано побољшање плодности земљишта, као и на повећану микробиолошку активност. Биодинамичка пољопривреда такође укључује и примену стајњака и компоста којима се додају одређени приправци који побољшавају њихово дејство. Самим тим биљке гајене на таквим земљиштима бивају снажније и отпорније на болести, штеточине, као и на неповољне климатске услове.


 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

twenty − four =