Са комеморације др Гаји: Физички је отишао, његова дела остала као путоказ

Алексинац, као и свака друга варошица, има своју хронологију трајања коју исписују његови некадашњи, садашњи и будући грађани. Нажалост, у протеклих неколико година многи од заслужних наших сауграђана су нас напустили природном смрћу, а више због болести савременог доба. И без обзира колико смо се због технологија убрзали многи од њих како време протиче све више ће недостајати овој средини, а значај њиховог рада биће све видљивији.

Један од тих личности је Братислав Миладиновић Гаја (1957 ‒ 2023). О каквој се особи ради можда најбоље говоре речи упућене са комеморације поводом његове смрти у Општој болници. Први човек ове установе др Горан Видић је поред осталог казао да је др Миладиновић дао огроман допринос развоју службе трансфузије и постао њен синоним.

‒ Није било несташице крви, није било отказивања операција, довољно је било позвати Гају, и рећи му: „Треба крв за сутра” и то би било решено. Добровољни даваоци су га волели, било је потребно само да позове кога треба због неке ретке крвне групе, и проблем би био решен. Радио је и ноћу, и празником, и викендом, долазио од куће када треба крви, своје техничаре је замењивао када оду на семинаре или када су били болесни ‒ евоцирао је директор др Видић, успомене на свог преминулог колегу.

На допринос у алексиначком здравству доктора Гаје, како је из миља зван, указао је и начелник службе хирургије др Мирослав Миљковић који је предочио да је алексиначка хирургија увек имала довољно неопходне крви, како количински тако и по групама. Он је објаснио да је то захваљујући преданом раду и добром познавању алексиначких давалаца крви од стране преминулог доктора Миладиновића.

Доктор Гаја није био само лекар из и за народ, већ је делио и личну судбину средине из које је поникао. Али је и показао снагу, хуманост  и вољу да макар град у коме је живео буде боље место за све његове суграђане.

‒ О тешким тренуцима кроз које је пролазила његова породица и он лично за време бомбардовања 1999. године, о трагедији која је задесила породицу, испричано је пуно. Колико је дубоку патњу то оставило у њему можемо, или чак ни не можемо да наслутимо, али никада није дозволио да се то види у послу који је радио и волео. Борио се за службу, за своје особље, за даваоце крви. Многи су долазили да дају крв само зато што је ту др Гаја ‒ подсетио је присутне на комеморацији др Видић.

Своју хуманост покојни др Миладиновић није исказивао само на послу већ и као јавна личност, односно некада се то звало друштвена активност.

‒ Данас се сећамо Гаје као човека који је својим несебичним радом и неуморним залагањем промовисао вредности хуманости и бриге о другима. Његова наслеђена дела живе кроз нас, и ми ћемо наставити његову мисију. Нека нас његова успомена подстакне да будемо бољи људи, да се бринемо једни о другима и да се увек сетимо да је даривање најдрагоценије што можемо дати ‒ поред осталог казао је Милан Терзић, секретар Црвеног крста Алексинац.

И можда на крају тренутно опроштајне приче треба цитирати директора алексиначке болнице који је поручио:

‒ Др Гаја, како га је цео наш свет знао, није отишао из болнице, само је физички одсутан, а његово дело, стручно и људско, остаће увек присутно да нам буде путоказ како се воли посао и породица, како се поштују и воле људи ‒ закључио је др Видић.

Осим многобројних пријатеља и нас суграђана који смо га знали, а није нас мало, успомене на овог хуманог човака чуваће и његови најмилији. Супруга Вукица, врсан просветни радник, деца, кћерка др Дијана, специјалиста гинекологије, син Марко и њихове породице, као и унук Илија.