Vodotoranj

Ругло, али и симбол Житковца: Водоторањ коначно добија намену?

Грађевина с краја деветнаестог столећа, за коју мештани воле да кажу да је спојила три века и два миленијума – житковачки водоторањ, изгледа да најзад има извесну будућност. Иако одавно нема функцију коју је имао у време успостављања пруге Београд – Ниш, када је ово здрање не само красило варошицу, него и обезбеђивало рад локмотива, за све ове године успело је да сачува статус симбола Житковца.

Са једне стране фреска Архангела Гаврила коме је посвећена црква у центру Житковца, а са друге слика парне локомотиве – такав је предлог будућег  изгледа водоторња, који би након обнове требало превасходно да има улогу звонаре. Иницијатори реконструкције и очувања објекта кажу да ће се кроз ову симболику, и различито осликавање две стране, спојити прошлост и садашњост грађевине, односно њена некадашња и будућа намена.

Железница је одлучила да земљиште и грађевину поклони општини, а затим би локална самоуправа предала на коришћење Црви Светог Архангела Гаврила у Житковцу.

̶  Поред звонаре, план је и да се у обновљеном водоторњу уреди још неколико просторија, канцеларија, депо и изложбени простор и биће намењене не само становницима Житковца, већ и околних места – објашњава нам Александар Лукић, парох житковачки. 

Ипак сви планирани радови морају да сачекају да се заврши неопходна процедура око уступања објекта јер без тога не могу да се прибаве ни потребне дозволе. Поред документације, радови ће морати да сачекају и донације јер, по речима нашег саговорника, пре свега се ослањају на финансијску помоћ мештана. Sveštenik Aleksandar Lukić

̶  У ствари ми 90 и више посто очекујемо помоћ, како људи који живе у том делу, тако и општине – појашњава свештеник. 

Идеју да се водоторањ обнови, многи су прихватили са одушевљењем. Но, по речима свештеника, има и оних који нису одушевљени ни бојом ни будућом наменом објекта. Водоторањ који је био пред урушавањем, постаће јавно добро, каже он, додајући да је то довољно да их не поколебају супротна мишљења. Ипак упитали смо га да ли је када је реч о фасади решење коначно.

̶  Не кажем да неће бити никаквих измена, али људи који су сада у том пројекту не верујем да ће доводити у питање бар те две ствари, икона са једне и локомотива са друге стране, и да ће то остати. Опет кажем може да се деси да се неко јави са бољом идејом, али када почнемо да радимо за неколико месеци шта буде било тада одлучено тако ће да остане. 

Чињеница је да ће овај пројекат успети да сачува значајан објекат као део културног и привредног наслеђа овог краја. Простор који су мештани са једне стране заобилазили, а са друге користили као сметлиште и јавни нужник, након обнове постаће атрактивна локација за дружење и окупљање. Да је објекат био у катастрофалном стању потврдио нам је и свештеник Лукић, додајући да их је, када су организовали недавно чишћење у самом објекту, затекао ужас.

Vodotoranj

̶  Пре неких двадесетак дана поставили смо капију једну да људи не могу слободно да улазе као што су то радили раније. Очистили смо све оно што је било ружно у тој грађевини, првенствено у оном првом делу који су људи користили за све и свашта, буквално. У горњем делу је ситуација била природнија, више је било перја и птичјег измета, док доле није могло да се стоји од смрада – каже наш саговорник који није могао да верује призору који је затекао у водоторњу. 

Према неким грубим проценама за обнову овог старог и култног здања биће потребно око 20 хиљада евра, а план је да први радови, односно замена крова, започну већ крајем пролећа.

 

2 коментара

  1. Vrtić, muzej, kulturni centar, vatrogasna osmatračnica… Moglo je tu svašta da bude (uz malo volje i moždanih vijuga). Ali, Srpska pravoslavna džamahirija će, naravno, pobediti. Koliko tužne simbolike u tome da znak tehnološkog napretka jednog prošlog vremena bude pretvoren u simbol zatucanosti budućih generacija. Neka nam je na čast… Čudi me samo da umesto slike voza nisu predložili sliku preCednika.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

one + 20 =