„Рударски танго” посвета рударима и једном времену

У Галерији 2 Центра за културу и уметност у Алексинцу, минуле суботе, одржана је промоција књиге „Рударски танго” уз велико присуство публике која је испунила овај простор до последњег места.

Учешће у промоцији, сада већ трећег издања књиге, узели су аутор Славомир Васић, мајстор фотографије Хаџи Миодраг Миладиновић и глумац Милош Паовић.

− Пред вама је треће издање књиге „Рударски танго”. Идеја траје од 1995. године када је прво издање угледало светлост дана, где је било негде око педесетак песама и то сам радио са „Градином” из Ниша. И онда је уследила пауза, па сам ја додао неких петнаестак нових поетских сцена, како сам их ја назвао, и све до ове године када смо заједно Мића и ја дошли на идеју за тај заједнички посао који смо радили скоро три деценије. Истог смо сензибилитета и одлично се разумемо на тој рударској теми и доживљавамо је на један сличан начин – рекао је Славомир Васић, аутор књиге.

Поред саме књиге, публици су представљене и фотографије које је мајстор фотографије Хаџи Миодраг Миладиновић бележио дуги низ година у Алексиначком руднику и у још неколико рудника у околини.

Своје импресије о књизи изнео је и гост промоције, песник и уредник другог програма Радио Београда Радоман Кањевац, који је сматра јединственом и веома важном јер описује и осликава живот рудара и овог места.

− Ова књига је, пре свега, веома важна. Изванредно изгледа, песме су добре, она је нека врста посвете не само рударима, него и граду Алексинцу као таквом. Ово издање књиге је за читаву класу боље од првог издања захваљујући овим фантастичним фотографијама Миће Миладиновића које дају једну атмосферу, један амбијент, односно приказују један црно-бели свет и то је нешто што даје овој књизи посебност и заједно са песмама чини јединствену целину – сматра Кањевац.

Након промоције ове књиге уследило је књижевно вече на коме је гост Радоман Кањевац представио своје нове и још увек необјављене песме које ће се наћи у његовој наредној књизи која ће носити назив „Грешне мисли на светим местима”.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

four × four =