Kada rastete zajedno sa čokotima u vinogradu, kada prve korake napravite među špalirima, onda je za očekivati da ljubav prema grožđu i vinu nadogradite na poljoprivrednom fakultetu i nastavite porodičnu tradiciju.
Aleksandar Todorović, mlad vinar iz Lipovca kod Ražnja, nastavio je porodičnu priču u Podrumu „Todorović”, usavršio proizvodnju i počeo da pravi „ozbiljna” vina. Tajna kvaliteta je donekle u knjigama, ali praksa i porodična receptura su dobar deo uspeha.
− Mislim, po knjigama vina se prave na malo drugačiji način nego što mi radimo, ali u suštini imao sam uvek podršku i svoga oca, majke i cele porodice, a posle toga i da kažem profesora sa fakulteta koji nisu bili za to da se vina rade na tradicionalni način kao što mi radimo, već upotrebom nekih enzima, filtera, selekcionih kvasca i ostalo − odaje nam tajnu mladi vinar.
Ono što Aleksandar sa sigurnošću tvrdi je da se vino stvara u vinogradu, jer bez dobre sirovine ne bi bilo ni dobrog vina. Osnova je da grožđe bude perfektno zdravo, a praksa je tu da iz godine u godinu otkrije neke male greške koje se svake naredne godine ispravljaju. Međutim, iako nije lako raditi u vinogradu, pogotovo leti, za ovog dvadesetpetogodišnjaka to donekle pričinjava zadovoljstvo.
− Svaki put kada radite nešto što volite nije teško. Normalno, kao i u svakom poslu uvek tu bude nekih sitnica, problema i nedoumica, ali sve to na kraju dođe na svoje mesto. Postoje neki poslovi koji su tu i moraju da se odrade na brzinu kako se ne bi zakasnilo i to se posle odrazilo na grožđe, a samim tim kasnije i na vino − kaže Aleksandar Todorović.
Nakon vinograda, silaskom u podrum i iščitavanjem etiketa na bocama, primetno je da nema kupaža, već da su na odležavanju pre svega sortna vina.
− Bilo je tu raznih eksperimenata, ali u suštini ja se baziram da radim 100% sortna vina, odnosno jedna sorta jedno vino. Nisam za neke kupaže jer mislim da je to prednost velikih kompanija koje idu u komercijalnom smislu i to nije naša priča koju mi podržavamo. Na prvom mestu hoćemo da radimo autohtone sorte koje su zaboravljene. Niko nije puno obratio pažnju na župljanku, a ja sam dokazao već posle prve berbe i prvog vina koje sam napravio da može da da vrhunsko vino − objašnjava mladi Todorović i dodaje da smo publika koja još puno uči o vinu.
Ono što je dobro u ovom poslu jeste da ljudi uvek probaju nešto sa čim se nisu susreli u Srbiji, odnosno nisu imali prilike i generalno u Evropi, a i u svetu ta vina se retko prave i to je neki novi stil, nova boja, oranž vino.
− To je ustvari tehnologija crnih vina koja se primenjuje kod belih i radi se sa dužom maceracijom i vina od te maceracije dođu do prelaska posebnih bojnih materija iz grožđa u vino i vino postaje žuto, odnosno ima ćilibarnu narandžastu boju − pojašnjava ovaj mladi stručnjak koji je počeo da radi i ovu vrstu vina.
Kada radiš nešto što niko nema i radiš na specifičan način uvek postoje potrošači koji će to da prepoznaju i cene. Cilj Podruma „Todorović” nije da se takmiči sa velikim kompanijama, već da rade specifične male serije koje ljudi prepoznaju. Eksperiment sa samo 600 boca župljanke poslate za Australiju i za Berlin izazvao je veliko interesovanje, ali ono što je trenutno problem jeste količina koju su oni tražili. U narednom periodu Todorovići će povećati zasade župljanke i očekuju da će sigurno 50% tog vina ići u izvoz.
Trenutno imaju dva i po hektara pod lozom od kojih je oko dva u punom rodu. Pola hektara je mlad vinograd, zasađen prošlog proleća, a ovog će podići još pola hektara, pretežno župljanku i prokupac.
Trenutna godišnja proizvodnja ovog podruma je šest do osam hiljada boca i to sve zavisi od godine. U narednom periodu cilj im je da plasiraju 20 do 30 hiljada boca, odnosno sve dok mogu sami da kontrolišu proizvodnju.
Za razliku od većine vinogradara, Todorovići polako ulaze u proces registracije za organsku proizvodnju i nadaju se da će već naredne godine na etiketama imati sertifikat za organsku proizvodnju. Ovaj vid proizvodnje ne zahteva herbicide, sistemične fungicide i ostalo što je u nekoj meri i malo rizičan posao, ali ako bude dobra godina ta vina su specifična i mnogo se razlikuju od drugih.
Da je Aleksandar rešen da uspe u ovom poslu svedoče i njegovi budući planovi u razvoju podruma. Ovog leta planira izgradnju fermentacione hale koja će biti nekih 70-80 kvadrata, a zatim je na redu i proširivanje vinskog podruma.