Vinarija Todorović

Ражањска жупљанка „кренула” за Берлин и Аустралију

Када растете заједно са чокотима у винограду, када прве кораке направите међу шпалирима, онда је за очекивати да љубав према грожђу и вину надоградите на пољопривредном факултету и наставите породичну традицију.

Александар Тодоровић, млад винар из Липовца код Ражња, наставио је породичну причу у Подруму „Тодоровић”, усавршио производњу и почео да прави „озбиљна” вина. Тајна квалитета је донекле у књигама, али пракса и породична рецептура су добар део успеха.

− Мислим, по књигама вина се праве на мало другачији начин него што ми радимо, али у суштини имао сам увек подршку и свога оца, мајке и целе породице, а после тога и да кажем професора са факултета који нису били за то да се вина раде на традиционални начин као што ми радимо, већ употребом неких ензима, филтера, селекционих квасца и остало − одаје нам тајну млади винар. 

Vinarija Todorović

Оно што Александар са сигурношћу тврди је да сe вино ствара у винограду, јер без добре сировине не би било ни доброг вина. Основа је да грожђе буде перфектно здраво, а пракса је ту да из године у годину открије неке мале грешке које сe сваке наредне године исправљају. Међутим, иако није лако радити у винограду, поготово лети, за овог двадесетпетогодишњака то донекле причињава задовољство.

Vinarija Todorović− Сваки пут када радите нешто што волите није тешко. Нормално, као и у сваком послу увек ту буде неких ситница, проблема и недоумица, али све то на крају дође на своје место. Постоје неки послови који су ту и морају да се одраде на брзину како се не би закаснило и то се после одразило на грожђе, а самим тим касније и на вино − каже Александар Тодоровић. 

Након винограда, силаском у подрум и ишчитавањем етикета на боцама, приметно је да нема купажа, већ да су на одлежавању пре свега сортна вина.

− Било је ту разних експеримената, али у суштини ја се базирам да радим 100% сортна вина, односно једна сорта једно вино. Нисам за неке купаже јер мислим да је то предност великих компанија које иду у комерцијалном смислу и то није наша прича коју ми подржавамо. На првом месту хоћемо да радимо аутохтоне сорте које су заборављене. Нико није пуно обратио пажњу на жупљанку, а ја сам доказао већ после прве бербе и првог вина које сам направио да може да да врхунско вино − објашњава млади Тодоровић и додаје да смо публика која још пуно учи о вину. 

Vinarija Todorović

Оно што је добро у овом послу јесте да људи увек пробају нешто са чим се нису сусрели у Србији, односно нису имали прилике и генерално у Европи, а и у свету та вина се ретко праве и то је неки нови стил, нова боја, оранж вино.

− То је уствари технологија црних вина која се примењује код белих и ради се са дужом мацерацијом и вина од те мацерације дођу до преласка посебних бојних материја из грожђа у вино и вино постаје жуто, односно има ћилибарну наранџасту боју − појашњава овај млади стручњак који је почео да ради и ову врсту вина. 

Када радиш нешто што нико нема и радиш на специфичан начин увек постоје потрошачи који ће то да препознају и цене. Циљ Подрума „Тодоровић” није да се такмичи са великим компанијама, већ да раде специфичне мале серије које људи препознају. Експеримент са само 600 боца жупљанке послате за Аустралију и за Берлин изазвао је велико интересовање, али оно што је тренутно проблем јесте количина коју су они тражили. У наредном периоду Тодоровићи ће повећати засаде жупљанке и очекују да ће сигурно 50% тог вина ићи у извоз.

Тренутно имају два и по хектара под лозом од којих је око два у пуном роду. Пола хектара је млад виноград, засађен прошлог пролећа, а овог ће подићи још пола хектара, претежно жупљанку и прокупац.
Тренутна годишња производња овог подрума је шест до осам хиљада боца и то све зависи од године. У наредном периоду циљ им је да пласирају 20 до 30 хиљада боца, односно све док могу сами да контролишу производњу.

Vinarija Todorović

За разлику од већине виноградара, Тодоровићи полако улазе у процес регистрације за органску производњу и надају се да ће већ наредне године на етикетама имати сертификат за органску производњу. Овај вид производње не захтева хербициде, системичне фунгициде и остало што је у некој мери и мало ризичан посао, али ако буде добра година та вина су специфична и много се разликују од других.

Да је Александар решен да успе у овом послу сведоче и његови будући планови у развоју подрума. Овог лета планира изградњу ферментационе хале која ће бити неких 70-80 квадрата, а затим је на реду и проширивање винског подрума.

 

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

sixteen − 1 =