Расподела новца медијима: Треба више, али и за бољи рад

Грађане општине Алексинац у овој години информисаће десетак медија чији се пројекти суфинансирају из општинског буџета, као и неколико портала који нису регистровани као медији па и нису имали могућност да аплицирају за јавна средства. Они ће их информисати о темама које су предвиђене у поднетим пројектима, а што се тиче свакодневног информисања о догађајима у нашој општини они ће бити праћени зависно од уређивачке политике и капацитета са којима располажу информативне куће.

И овог пута као носиоци тог информисања препознате су телевизије и две алексиначке медијске куће уз подршку и трећег емитера на подручју наше општине. Комисија је предложила, а локална самоуправа подржала да телевизија Белами за свој пројекат добије 960.000, алексиначки ТВ Босфорус 800.000 и нишка Зона Плус 700.000 динара. Када су у питању радио емитери, поверење комисије је добио Радио Алексинац чији је пројекат суфинансиран са 930.000 динара. Ова радио станица која има редован информативни програм је у власништву предузећа „Агро-пресс” д.о.о. Гредетин и у пуном обиму функционише од 2009. године. Ова информативна кућа издаје и регионални штампани месечник Новости југа који ће јавним средствима бити суфинансиран са 380.000 динара.

Што се тиче радио емитера, са 100.000 динара подржан је и пројекат Радио Босфоруса, који је у власништву алексиначког Мај медија. Друго информативно предузеће које свакодневно објављује локалне информације „Ал прес” д.о.о. Алексинац је својим интернет медијем „алпресс.рс” задобио поверење комисије и за пројекат овог портала опредељено је 900.000 динара. „Ал пресˮ је и власник месечних локалних новина Ал новина којима је додељено 840.000 динара. Суфинансирајућа средства за пројекте су добили још и Народне новине из Ниша (290.000) и Центар за здравље, лепоту и традицију „Мед” из Нишке бање (100.000 динара).

Нинослав Миљковић, дугогодишњи новинар и уредник више алексиначких медија, каже да је добро што су се комисија и локална самоуправа одлучиле да од шест милиона динара алексиначким информативним кућама доделе 3.950.000 динара. Он каже да разуме проблеме са којима се Општина Алексинац суочава када је у питању свакодневно информисање, јер пројектно информисање не обавезује учеснике на конкурсу да прате све значајне теме од јавног интереса за грађане општине и њене напоре да побољша своје присуство код ТВ емитера, али сматра да годишње додељивање субвенционисаних јавних средстава не решава у потпуности проблем.

− Нишке ТВ куће немају дописнике из Алексинца, па реално нису у могућности да квалитетно прате дешавања на подручју наше општине. Вероватно су ту у питању кадровски, а и финансијски проблеми, јер очито да им се не исплати такво ангажовање за добијена средства. С друге стране, разумљиво је што локална самоуправа тражи прво резултате, па би онда и вероватно повећала издвајања за јавно информисање. Трећа телевизија и једина алексиначка, и поред тога што има велике емитерске капацитете, емитује програм преко два најзаступљенија кабловска оператера, годинама не јача информативну редакцију и нема устаљени информативни програм. Вероватно су и у овом случају слична размишљања на релацији емитер–општина − каже овај алексиначки новинар.

Наш саговорник, коментаришући висину издвајања јавних средстава за информисање, подсећа да се у време постојања Јавног предузећа „Реч радника” из буџета издвајало око 20 милиона динара. Миљковић још и каже да у медијима где су уредници он и колегиница Јелена Радовановић ради и сарађује од 13 до 20 особа, било да су у радном односу или хонорарно ангажовани. Када се узму њихове плате и хонорари, као и друге текуће обавезе, онда се може сагледати прави однос добијених и потребних средстава за стабилно функционисање информативних кућа „Агро-пресс” и „Ал прес” , односно исплатљивост њихове производње информативних и других садржаја.

По мишљењу нашег саговорника, који је и уредник овог портала, локална самоуправа и три алексиначке медијске куће треба да раде на унапређењу локалног информативног програма што је у интересу грађана и уопште локалне заједнице.

‒ Сада имамо да редовно дневна дешавања кроз своје садржаје прате само две медијске куће са сличном уређивачком политиком, а остали се укључују периодично и само код одабраних догађаја. То није добро, без обзира колико они то професионално радили – каже Миљковић, уз ограду да и много већим срединама није лако да нађу адекватне кадрове и организују редакције, а знак питања је колико и власници желе да инвестирају у нешто што је увек на почетку процеса непознаница.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

nine − 2 =