Организациони одбор Награде „Тихомир Р. Ђорђевић” расписао је Конкурс за доделу овог престижног признања, које Центар за културу и уметност Алексинац додељује за изузетан свеобухватни научни и истраживачки допринос појединца у областима етнологије, фолклористике и филологије.
Награда се додељује једном годишње истакнутом појединцу за свеобухватни научни и истраживачки рад у областима којима се бавио Тихомир Р. Ђорђевић. Приликом вредновања кандидатура, жири ће као основна мерила узети заступљеност, актуелност и научни допринос кандидата у областима етнологије, фолклористике и филологије, без давања предности било којој од наведених научних дисциплина.
Конкурс је расписан јуче, 27. јула, у складу са правилником, а рок за подношење кандидатура је 1. октобар 2026. године.
Право предлагања кандидата имају појединци, установе, удружења и чланови Организационог одбора. За учешће на конкурсу потребно је доставити биографију кандидата, библиографију најважнијих научних, стручних радова и публикација, образложење кандидатуре са оценом резултата рада. закључак и предлог за доделу награде, као и пратеће прилоге.
О добитнику ће одлучивати трочлани жири који именује Организациони одбор Награде из редова еминентних стручњака за наведене научне области. Одлука ће бити донета већином гласова, уз писано образложење, најкасније 14 дана пре свечане доделе.
Награда ће бити уручена на свечаној академији у оквиру манифестације „Дани Тихомира Р. Ђорђевића”, која се традиционално одржава у другој половини октобра.
Пријаве је потребно доставити електронском поштом на адресу tihomir.r.djordjevic@ckualeksinac.rs.
Академик Тихомир Р. Ђорђевић био је један од утемељивача српске етнологије и фолклористике и један од најзначајнијих српских научника свог времена. Иако рођен у Књажевцу, детињство и младост провео је у Лужану и Алексинцу, где је касније радио као професор и директор Учитељске школе и Алексиначке гимназије. Управо у Алексинцу је 1899. године, сопственим средствима, покренуо часопис „Караџић”, први етнолошки часопис на Балкану, који је убрзо стекао велики углед у научним круговима. Докторирао је у Минхену, предавао на Београдском универзитету, био члан Српске краљевске академије, а његов научни рад сврстао га је међу најпризнатије европске етнологе.
Цео живот посветио је проучавању народне традиције, обичаја и културе, оставивши више од 700 књига и научних радова. Говорио је и писао на више страних језика, учествовао у Првом светском рату, а након преласка Албаније у Енглеској и Француској, заједно са Јованом Цвијићем, представљао је Србију кроз предавања о њеној историји, народу и фолклору. Иако је током Другог светског рата био заточен у Бањичком логору, остао је доследан својим принципима. Преминуо је 1944. године, а његова дела и данас се сматрају класицима српске етнологије и трајним сведочанством о народној култури Србије и Балкана.