Лепо време ових дана воћари би требало да искористе за ђубрење својих засада, препорука је стручеака из Пољопривредно саветодавне и стручне службе Ниш. Како наводе стручњаци, ђубрење је једна од најважнијих агротехничких мера која се директно одражава на плодност и структуру земљишта. Ђубрењем се регулише трајање вегетације и оптимални пораст вегетативне масе, појачава отпорност воћака према ниским температурама, болестима и штеточинама, а доприноси бољој родности и квалитету плодова.
Ђубрива су материјали чијим се коришћењем надокнађују биогени елементи утрошени у исхрани воћака, а према пореклу, саставу и дејству деле се на органска и минерална.
Органска (природна) ђубрива су биолошки прерађени остаци биљног и животињског порекла. Садрже све неопходне биогене елементе и њихово дејство је продужено, јер се постепено разлажу и минерализују и то 3 до 4 гододине. Важнија органска ђубрива су стајњак, компост и зеленишно ђубриво.
Стајњак је најчешће коришћено органско ђубриво и потиче од домаћих животиња и простирке, а употребљавају се тек по ферментацији као полузгорели и згорели. Највише се користи говеђи, мада се може користити и коњски, овчији, свињски или живински стајњак. Препоручљиво је уношење током јесени, мада може и у рано пролеће. Заорава се основном обрадом засада и уноси се сваке 3 до 4 године од 30 до 40 тона по хектару.
Компост представља разложене биљне остатке (лишће, слама, трава) који се током прављења мешају са земљом. Од стајњака садржи више органске материје, али мање азота и калијума.
Зеленишно ђубриво су брзорастуће биљке велике вегетативне масе (лупина, сточни грашак, соја итд). Заоравањем ових биљака уносе се велике количине органских материја које минерализујући поправљају плодност земљишта, физичке особине и микробиолошку активност. Заоравају се у фази цветања па моменат њиховог уношења у земљиште зависи од термина сетве ових биљака. Сетва се може извести у рано пролеће, средином лета или у јесен. Биљке се после 4 до 10 недеља покосе и заору или оставе као малч.
Минерална (вештачка) ђубрива су индустријски прерађени материјали који садрже један или више биогених елемената. У земљиште их је неопходно унети у количину од 400 до 800 килограма по хектару са различитим односима минералних материја. Тај однос зависи од старости воћака и обезбеђености земљишта основним хранљивим елементима.
Фосфорна и калијумова ђубрива се додају у периоду мировања воћака и најповољније време за уношење ових ђубрива је у јесен, после опадања лишћа.
Иначе, количине и врсте ђубрива треба применити на основу урађене агрохемијске анализе земљишта, јер само се на тај начин може остварити успешна и рентабилна производња.