Poljoprivrednike ovih dana ne muči samo suša, već otkupne cene pojedinih proizvoda. Odavno seljak ne gleda samo u nebo očekujući korist ili štetu, već mora da svoj pogled usmerava i prema tržištu kako bi barem pretpostavio šta će se narednih godina dobro plaćati, a šta je bolje pokloniti nego prodavati. Lako je to reći, ali teško i ostvariti. I to iz više razloga. Zasnivanje pojedinih zasada, naročito voća, nije jednogodišnji posao, pa tako nije lako ni preorjentisati se na drugu proizvodnju. Tu je i globalno tržište, pa nakupci, trgovci, izvoznici i ostalo.
Tako da naš poljoprivrednik mora da gaji više kultura, kako bi imao održivu proizvodnju. Kakva će ova godina biti za voćare sa područja naše opštine možda se najbolje može zaključiti iz priče Časlava Petrovića iz Malog Drenovca. On ima zasade pod šljivom 3,5 hektara, hektar i po pod kupinom sorte „lohnesˮ i „čačanska bestrnaˮ, čija se berba očekuje.
‒ Ove godine je mraz imao uticaja možda 10 posto, desetkovan je rod. Trešnja je bila dobra, cena je bila 250, pa je došla do 120 dinara za kilogram. Što se tiče šljive cena se ne zna, ali se nadamo ceni od 25 do 30 dinara što je na granici rentabilnosti, da kažemo zadovoljavajuće. Kupina će, kako čujem, biti 200 dinara i tu može da se ostvari neki profit. Pitanje šta će biti iduće godine, ali ova godina je dobra, dobra je i za berače koji zarađuju preko 3000 dinara – kaže Petrović.
Ali nije sve idilično. Pojedino voće ove godine ponovo je razočaralo voćare.
‒ Što se tiče višnje konkretno ove godine, loša je zarada, radnici su uzimali 15 dinara, a otkupna cena je bila 30 dinara, jer je plod bio druge klase ‒ kaže ovaj proizvođač.
Ovo su samo neke pretpostavke i očekivanja naših voćara, a ono što će se dešavati u narednih mesec, dva i ne zavisi mnogo od njih.