Тродневна радионица, одржана крајем прошле седмице у Доњем Љубешу у оквиру пројекта „СВЕСТ – Семе одрживе пољопривредеˮ, који спроводи Удружење „Супер женеˮ из Тешице, још једном је указала на значај едукације пољопривредника и стварање позитивне климе у јавности о значају производње здравствено исправне хране уз очување животне средине.
Едукација је одржана у сеоском туристичком домаћинству „Веснаˮ, а тема радионице била је припрема компоста као органског ђубрива и његова примена у пољопривреди, односно у производњи хране. Радионица је обухватала теоријски и практични део.
Професорка Маријана Милошевић је у теоријском делу објаснила који су матријали погодни, а који не за компостирање. Погодни материјали деле се у две основне групе које је потребно мешати у одговарајућем односу.
Смеђи (суви) материјали, богати угљеником, обухватају суво лишће, ситно исецкане гране и гранчице, картон и обичан папир без боје, сено и сламу, пиљевину и дрвену струготину од природног, хемијски нетретираног дрвета), љуске јаја, талог кафе, као и папирне марамице и салвете.
Професорка је као зелене (влажне) материјале, богате азотом, односно енергијом која покреће процес разлагања и даје влагу, навела остатке воћа и поврћа, љуске, коре, свежа трава и биљни отпаци из баште, стабљике и листови поврћа и остаци собног биља.
Она је упозорила да постоје материјали који су забрањени да се стављају у компост као што су месо, кости, млеко, масти и уља (привлаче штеточине и изазивају труљење), лишће ораха (садржи југлон који успорава раст биљака), болесне биљке и корови са семеном, измет паса, мачака и других месождера, пепео од угља и хемикалије, пластика, метал и синтетички материјали.
Практични део радионице водио је инжењер пољопривреде Александар Јовановић из Лоћике, који стечена стручна знања примењује и на свом имању. У изјави за наш медиј, а и у току трајања вишедневне радионице, објаснио је значај компостирања за пољопривреднике, али и за потрошаче.
– Веома је значајно због економског удела. Тај отпад код нас дође као отпад. Ништа нас не кошта. Прерадом њега добијамо ђубриво, које је врло корисно. Компост у земљишту задржава влагу и даје хранљиве бактерије и минерале биљци. Биљка боље расте, задржава воду, отпорна је на болести. Друго, била би животна средина доста чистија, еколошки чистија. То су два бенефита тог компоста. Економски исплативо, не кошта ништа, чистије нам је. То су две велике предности – предочава наш саговорник.
Јовановић наглашава да применом компоста у пољопривредној производњи потрошачи добијају здравије воће и здравију храну. Биљке су јаче, а по речима овог едукатора чим је биљка јача, онда је плод здравији и укуснији.
Један од полазника радионице, Иван Вукадиновић из Тешица, објашњава да у свом домаћинству покушава да уведе овај пут здраве хране.
– Купину сам производио на овај начин, с тим што додајем и кокошије ђубриво, које убрзава врење. Значи, сав лист, сав отпад на гомили користим за ђубриво. С обзиром да свугде мањка радна снага, има ту обавеза, има ту посла, да се прикупи, да се однесе на гомилу. Међутим наши људи то бацају у контејнере не знајући праву вредност тог ђубрива – каже овај пољопривредник додајући да треба око пет, шест месеци да компост буде спреман за употребу.
У оквиру радионице полазницима је предочен и значај анализе земљишта пре примене ђубрива, као једном од предуслова за одрживу пољопривреду. Слађан Миловановић је полазницима теоријски и практично показао како се правилно узима узорак земљишта за лабораторијску анализу.
– Ашовом ископајте јаму оштрих ивица и очистите површински слој траве и биљака. Затим узмите вертикално, у облику траке, земље дебљине око три центиметра. Све појединачне узорке ставите у чисту посуду и добро их измешајте. Од те смесе издвојите око 0,5 кг до килограм земље за слање у лабораторију – објаснио је Миловановић.
У оквиру овог пројекта до краја године биће организована још једна трибина, а у наредној још две и појачаће се активности на едукацији потрошача о значају здраве хране произведене у процесу одрживе пољопривреде.
