Небојша Гајић из Витковца је један од ретких алексиначких ратара који на свом поседу гаји и бостан, односно на 60 ари производи укусне лубенице и диње. Пре недељу дана били смо купци у Корману, где је Небојша продавао ово укусно поврће (за неке је оно и воће), и били смо пријатно изненађени да напокон можемо наћи лубенице које су сазреле на овдашњим ораницама.
За разлику од наших предака, који су имали прилике да сезону започну са бостаном поред Мораве, а заврше плодовима добијеним у потпланинским насељима, ми смо данас приморани да лубенице купујемо са југа и из Војводине. Када чујемо како о проблемима говори Небојша, није изненађење што је све мањи број наших пољопривредника који се одлучују за ову захтевну производњу.
Наш саговорник каже да се килограм лубенице прошле године продавао по 50 динара, а сада је тренутна цена од 25 до 30 динара. На велико она је још и нижа, креће се од 10 до 20 динара за килограм. Зато је он одлучио да следеће године производњу смањи на свега 20 ари, највише желећи да испоштује купце са којима је сарађивао у протекле две деценије, колико се и временски бави бостаном.
Небојшини разлози, како нам је објаснио – зато што је привржен бостану поред горе, наведеног, јесу време његовог сазревања, када му још није стигла паприка. Тада има више времена за продају, а и дође неки новац када друго поврћа још није спремно за продају.
Наш саговорник је поштовалац бостана и због његовог брзог раста. Објашњава нам да је једног дана плод величине парајдаза, а после пар дана као фудбалска лопта.
Свака прича о пољопривреди има своју светлу и тамну страну, а која ће доминирати, зависи од године до године. Овогодишња је у знаку, када се подвуче рачуница, да су и бостанџије „обрале бостан”.