Мештани руралних средина сведоци су да се последњих година повећао број дивљачи у природи. Да ли због тога што се боравак човека у пољу смањио на минимум или не, али станиште дивљачи се видно проширило, па није реткост да се разне врсте животиња спуштају и до самих насеља, а често и причињавају штете на усевима и у засадима воћа.
Иако треунтно нема штете од дивљачи, поучени дугогодишњим искуством, у Ловачким удружењима очекују да после снежних падавина од зеца и срне дође до оштећења младих садница које су посађене у претходном периоду. Због тога апелују на власнике усева који су дужни, ради спречавања штете од дивљачи, а у складу са законом којим се уређује ловство, да редовно контролишу стање своје имовине и организују њену заштиту и чување уз примену неких од превентивних мера, на начин који ће да плаши и удаљава дивљач.
− Власници су дужни да предузму одређене мере које су доступне у обавештењу, а у случају настанка штете они се обраћају Ловачком удружењу са захтевом где излази наша комисија за процену штете и утврђује штету и даље прослеђује осигрању пошто смо осиграни преко осигуравајућег друштва − каже Марко Савовић, управник ловишта у Ловачком удружењу „Тигар” из Житковца.
Како би власници усева и засада предупредили дивљач, потребно је да се придржавају правила заштите и чувања у складу са законом којим се уређује ловство и одредбама овог правилника, и то:
– заштитом повртњака, расадника, воћњака, плантажних засада и винограда на начин који спречава пролаз длакаве дивљачи;
– прилагођавањем избора биљне културе коју засејава или сади природном окружењу које се налази око пољопривредне површине коју обрађује, на начин да се избегну или у највећој мери смање могући ризици од штета од дивљачи;
– уклањањем усева и плодова са површина у ловишту и у непосредној близини ловишта у агротехничком року;
– коришћењем механичких и хемијских средстава (репелената) која одбијају дивљач од усева, засада и младих стабала и то на начин прописан писаним упутством произвођача;
– везивањем паса поред усева;
– коришћењем видљивих плашила, светлосних и звучних уређаја;
– контролисаним спаљивањем материјала чији дим и гасови одбијају дивљач;
– постављањем електроограда (електропастира);
– коришћењем механичких средстава за појединачну заштиту стабала воћака и других садница (алуфолија, металне траке, пластичне траке, пластична фолија, пластични или папирнати џакови, шибље, кукурузовина и други материјали);
– чувањем домаћих животиња уз стално присуство пастира и паса чувара;
– затварањем домаћих животиња у току ноћи у оборе изграђене на начин да се онемогући улазак било које врсте дивљачи која проузрокује, односно може да проузрокује штету на домаћим животињама;
– спровођењем осталих мера заштите.
Насловна фотографија: Илустрација (извор: Гугл/Агро клуб).