Aleksinac je u Prendićevoj eri bio veoma značajno mesto. Prvi engleski diplomatski kurir, Šulbert, u grad na Moravici stigao je 12. septembra 1837. godine. Do tada, pisma engleskog konzulata nosio je samo Rista Prendić. Šulbert se uselio u jednu sobu u sklopu aleksinačkog karantina, gde je 12. maja 1838. godine prenoćio i sam engleski konzul Hodžes, kada je putovao za Carigrad.
O engleskom prisustvu u Aleksincu imamo i svedočenja kapetana Edmunda Spensera, koji se 1850. godine, putujući preko Balkana, zadržao u našem gradu. On u svom dnevniku piše da se u Aleksincu upoznao sa dva engleska gospodina, pošto su kuriri Njenog veličanstva izabrali ovaj grad za svoju glavnu stanicu u ovim oblastima Evropske Turske.
– Ušavši u dnevnu sobu g. Gača, na svoje veliko zadovoljstvo ugledah na stolu londonski Tajms. Za sad su kuriri Njenog veličanstva osrednje smešteni, ali kada im bude dovršena nova zgrada stanica, u Aleksincu će postati veoma prijatno svratište. U Moravici se odlično peca, kraj obiluje u divljači – navodi se u Spenserovom zapisu.
Postoji još jedno svedočenje o engleskim kuririma, koji je ostavio Ristin unuk Milivoje Prendić, koji tvrdi da je engleska pošta bila smeštena u kući starog Tatar-Riste Prendića, koju je, navodno, on naročito zbog njih zidao.
– U Aleksincu postoji pogrešno predanje da su ovu kuću zidali Englezi, jer bez sumnje, u vreme kada je Aleksinac bio pod krovinjarama, nije se moglo zamisliti da onakvu zgradu može ko drugi zidati nego kakva država!
Milivoje Prendić govorio je da su tada bila tri engleska poštara i da su bili velika gospoda.
– Njihova biblioteka zauzimala je celu sobu, na gornjem spratu naše kuće, kerove su dovodili čak iz Engleske i lovili po okolini, držali su naročite kuvarice i pravili razne ekscentričnosti, svojstvene ondašnjim Englezima. Bogata zemlja, pa je bogato plaćala i svoje činovnike – zapisao je svojevremeno Milivoje Prendić.
Engleska pošta bila je u Tatar-Ristinoj kući sve do 1855. godine i za nju se plaćalo deset funti mesečne kirije. Posle Krimskog rata engleski poštari napustili su Aleksinac. Na osnovu ovih svedočenja može se zaključiti da je u Aleksincu od 1837. godine boravio jedan engleski kurir (Šulbert), da bi ih oko 1850. godine bilo dvojica (Gač i Dejvis), a pred kraj njihovog boravka u Srbiji trojica.
Englezi su poštom redovno dobijali engleske časopise, a vremenom su sakupili određenu količinu knjiga, čak celu biblioteku. U dokolici su se bavili lovom i imalu su lovačke pse, zato nije čudo što se kao prvi lovac u aleksinačkom kraju i među prvim lovcima u Srbiji pominje Kosta, najstariji sin Riste Prendića. Kostin sin Milivoje smatra se za jednog od najzaslužnijih lovnih radnika Srbije u prvoj polovini XX veka koji se, osim lovom, bavio i pisanjem teoretskih radova iz oblasti kinologije. Danas u Aleksincu postoji kinološko društvo koje nosi naziv po Milivoju Prendiću.
Objavljen medijski sadražaj je deo projekta „Prošlost za pamćenje-biznis za sadašnjost“, koji je sufinansiran putem konkursa od strane Opštine Aleksinac. Sadržaji izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.