Najpoznatiji poštonoša iz Aleksinca, tatarin Rista Prendić, osim što je bio posrednik u komunikaciji između kneza i velikih sila, jedno vreme bio je i službenik britanskog konzulata u Srbiji. Nekoliko godina nakon sticanja nezavisnosti 1830. godine, velike sile počele su da uspostavljaju svoja predstavništva u Srbiji. Zvanični konzulat prva je otvorila Austrijska carevina, a ubrzo nakon nje i Velika Britanija. Prvi generalni konzul bio je pukovnik Džordž Lojd Hodžes, istovremeno i prvi strani konzul postavljen baš kod kneza Srbije.
Britanski diplomata poslat je u Srbiju kako bi neposredno pratio delovanje ruske diplomatije, protiv koje se Britanija u to vreme borila svim sredstvima. Došavši u Srbiju pukovnik Hodžes tražio je poverljivog i pouzdanog tatarina, koji bi sarađivao sa britanskim konzulatom. Pravi čovek za to, kojeg je Srbija, tačnije knez Miloš mogao da predloži bio je Rista Prendić. Tako je tatarin iz Aleksinca postao službenik britanskog konzulata ubrzo nakon njegovog otvaranja u Beogradu. O službovanju u konzulatu zabeležena je Ristina izjava:
– Kada je za poverenika engleske vlade došao u Srbiju Hodžes, on je stupio sa knezom Milošem u najtešnje lično prijateljstvo i poverljive odnose; tada je Hodžes zamolio kneza da mu bude na ruci za tačno, brzo i bezbedno otpravljanje diplomatskih depeša engleske vlade iz Londona za Carigrad i obratno, i da mu radi toga stavi na raspoloženje jedno pouzdano službeno lice, koje će na granici prema Austriji i Turskoj posredovati u primanju, predaji i prenosu dolazećih i odlazećih u oba pravca diplomatskih depeša, a kome će, po vanrednoj potrebi, moći poveravati i specijalne misije, za šta će mu engleska vlada davati pristojnu nagradu.
Kako je tada Rista govorio, knez Miloš je odmah njega odredio za saradnika konzulata, rekavši Hodžesu da mu šalje pametnog i poverljivog čoveka.
– Ja sam tada bio kabinetski tatarin kod kneza, koji me je kao pogodno lice preporučio Hodžesu zato što sam ja još od prvih godina njegove vlade uspešno svršavao i u Srbiji i u Turskoj važne, teške i opasne poruke, za koje je, pored dobre sreće i božje pomoći, valjalo imati i prisebnosti, oprobane odvažnosti i veštine – govorio je Rista Prendić.
Naišavši na dobar prijem u konzulatu, Rista je odmah dobio poverljiva zaduženja u kurirskoj službi između Beograda i Carigrada. Engleska vlada postavila je u Aleksincu jednog stalnog kurira, kome je Rista pridodat u pomoć. Tako su njih dvojica od Aleksinca do Beograda i obrnuto prenosili važne depeše dobijene od kurira iz Britanije i Carigrada. Koliko su poverenje Britanci imali u srpskog tatarina govori i podatak da su ga nekada slali čak do Carigrada sa važnim porukama i dokumentima. Sa druge strane, knez Miloš je Britancima činio sve moguće usluge zato što je u Srbiji delovala jaka partija njegovih protivnika, koji su imali podršku Turske i Rusije i koji su se zalagali da se novim ustavom ograniči kneževa vlast. Nasuprot ovim dvema velikim silama, knez Miloš imo je punu podršku engleskih vlasti. Koliko je knezu značila podrška Britanije govore i sledeće Ristine reči:
– Knez Miloš je strogo naložio menzuldžijama da za eneglesku službu imaju svakad u pripravnosti najbolje konje i da odrede najpouzdanije surdžije, te da se engleska pošta bez izgovora brzo otpravlja, a meni je knez preporučio najveću uslužnost i pažnju prema Englezima, kao i ozbiljno staranje, da se primanje i predavanje na granicama vrši pravilno i bez ikakve smetnje.
Tako je Rista Prendić služio i srpsku i britansku državu do 1839. godine, kada Srbiju napuštaju i knez Miloš i Džordž Lojd Hodžes. Pošto se nije slagao sa ustavobraniteljima, a sa druge strane zbog privrženosti knezu, tatar Rista napušta srpsku državnu službu, ali nastavlja da radi kao službenik britanskog konzulata.
Objavljen medijski sadražaj je deo projekta „Prošlost za pamćenje-biznis za sadašnjost“, koji je sufinansiran putem konkursa od strane Opštine Aleksinac. Sadržaji izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.