Prepuna Velika sala Doma kulture na sinoćnoj predstavi „Poslednje devojčice”, u izvođenju subotičkog pozorišta „Deže Kostolanji”, a u režiji Kokana Mladenovića je pokazala da je ovaj reditelj veoma cenjen od strane aleksinačke publike. Kao i ranijih godina i na ovom izdanju Festivala prvoizvedenih pozorišnih predstava, Kokan je svojim režiserskim umećem opravdao poverenje koje mu kroz nekoliko predstava pružaju ovdašnji ljubitelji teatra.
Iako svi mi koji pratimo dešavanja na PIP-u, očekujemo prepoznatljivi rediteljski rukopis Mladenovića ipak svaka njegova režija iznova nas očara i drži našu pažnju tokom celog komada. Sinoć u glumačkoj ekipi ovog pozorišta koje je igralo na mađarskom jeziku je imao više nego pouzdane saradnike, a njihovi scenski pokreti uz pevanje i glumu su izmamili gromoglasan aplauz prisutne publike.
Iako je ovo avangardna predstava, Aleksinčani su je podržali i time još jednom dokazali da je ovaj festival našao pravo mesto gde se već jednu deceniju udomio. Publici nije bilo teško da prati predstavu, koja je rađena po dobrom i aktuelnom tekstu Maje Pelević, jer je prevod ili bolje reći orginalni tekst bio titlovan, a izvođači na sceni su pokazali zavidno vokalno umeće.
Na okruglom stolu, nakon održane predstave o njoj je govorio moderator skupa Spasoje Ž. Milovanović, i istakao to da ga je ona podsetila na već neka ekranizovana dela, mada je imao i dilema o samom žanru sinoćne predstave.
– Predstava „Poslednje devojčice” ovog čudnog žanra koji se, barem ono što sam čuo od ostalih kolega, pop opera, operska drama, mada nisam siguran da znam šta to znači, ali je svakako neka vrsta dokumentarističke drame. Neka vrsta komada sa tezom koja, hteli i li ne hteli nekako referira na film „Poslednja devojka”, film koji se pojavio 2015. godine, koji opet nešto referira ili se poziva na čuvenu knjigu Kerol Klover „Muškarci, žene i motorna testera” odnosono horor filmu, kao i poslednja devojka u horor filmu uvek se nekako ispostavi da u tim filmovima preživi neka devojka. Svi ostali budu ubijeni a neka devojka preživi i tako iz horor filma u horor filmu, svi se međusobno ubiju a neka devojka preživi čekajući neki svoj novi horor film. Baš kao i u ovoj predstavi. I ovaj svet će nekako da preživi, zahvaljujući tim devojčicama koje po logici ili koliko god da ih mi naučno, tehnološki ili tehnički dezavuišemo ili ih usmeravamo ovako ili onako, ipak su nosioci ovog života kakav god da je – rekao je ovaj moderator skupa.
Kako je bilo reči o tome kuda se ovaj svet kreće i šta nas čeka dalje, ima li izlaza, jedan od glumaca, Gabor Mesaroš smatra da se svet kreće u nekom neželjenom pravcu.
– Ovo je jedna, tako bismo rekli, utopijska distopija, u stvari. To znači da stvarno svet ide u nekom neželjenom pravcu koji nekako teče, nema pravca. Mislim da nismo daleko od toga da stižemo do tog trenutka da nemamo polove, toliko smo polova našli na ovom svetu i stvarno će biti trenutaka kada ćemo izravnati polove. Neće biti tate, mame. Biće sigurno ali svet ide u tom pravcu. Mislim da je to jako opasno za celu našu civilizaciju. Zato tražimo izlaze iz ovog sveta s kojim pričamo na kraju kada nas trojica odlazimo, da tražimo nešto u svemiru što smo već odavno izgubili u ovom našem svetu. – objašnjava ovaj glumac ali na kraju dodajte optimističnu misao, da će se možda i pojaviti neki dobar pravac za ovaj svet.
Večeras aleksinačku publiku očekuje takmičarska predstava „Dečko iz poslednje klupe” u izvođenju Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina, a u okviru pratećeg programa, u Art galeriji CKU Aleksinac biće održana promocija knjige „Bubna opna” u kojoj su 12 radijskih i jedna televizijska drama autorke Grozdane Olujić.