Опасно по живот: Пијан, не може да хода, а седа за волан

Саопштења Полицијске управе у последњих неколико дана у којима су главни актери пијани возачи, још једном нас подсећа на то колики проблем они постају за безбедност саобраћаја. Полиција је пре недељу дана у улици Девете бригаде зауставила возача „ситроена” и алкотестом је утврдила да је возилом управљао са 4,08 промила алкохола у организму.

Двадесетак дана раније око два часа ноћу полиција је у истом граду зауставила и искључила из саобраћаја двадесетседмогодишњег возача који је у улици Сестара Баковић управљао аутомобилом „фолксваген пасат” са 3,52 промила алкохола у организму, што представља стање потпуне алкохолисаности.

Илустрација (извор: Shutterstock)

Према неким подацима, само током ове године, полиција је из саобраћаја искључила 18.000 возача који су били под утицајем алкохола, као и седам стотина оних који су били за воланом под утицајем дрога. Сви они, који су за воланом са више од два промила алкохола у крви, чине најтежи прекршај против безбедности саобраћаја – насилничку вожњу.

Шта се подразумева под насилничком вожњом? По прописима, када возач два или више пута у року од десет минута прође кроз црвено светло, када претиче колону возила преко пуне линије, када вози брзином већом од 100 километара на час од дозвољене ван насеља, или 90 више од дозвољене у насељу, и када је „мортус” пијан. Возач је тада је у прекршају за који су прописане најтеже казне у Закону о безбедности саобраћаја.

Тешка алкохолисаност је, дакле, само један од „облика” насилничке вожње али можда је и најчешћи. Често можемо прочитати то да саобраћајним стручњацима и лекарима није јасно како је могуће да неко уопште буде жив са више од три, а нарочито са више од четири промила алкохола у крви. Када изађу из возила, такви возачи не могу да ходају, већ посрћу, падају, бауљају, али су некако могли да управљају возилом.

Наш стручни консултант Иван Петровић, један од најагилнијих чланова Савета за координацију саобраћаја за безбедност на путевима општине Алексинац и инструктор вожње, слаже се с тим да је пијанство један од можда водећих узрока, осим наравно неприлагођене брзине која се некако по навици углавном евидентира.

– Узрок неприлагођене брзине у великом делу случајева је због алкохолисаности возача. Теорија каже да су когнитивне способности возача у великој мери умањене и сада, да не наводимо саму табелу о смањености могућности процене и управљање возилом. То се смањује до таквих ситуација да је након потпуне алкохолисаности возач потпуно неспособан да изведе било који избегавајући маневар или да благовремено уочи и пешаке – каже наш саговорник.

Петровић истиче да су у таквим случајевима репресивне мере сигурно неопходне и да полиција у задњем периоду интезивно код сваког заустављања возила контролише алкохолисаност возача, односно постојање и конзумирање алкохола. Код сваког прекршаја, сваке саобраћајне несреће, нарочито је обавезан алкотест, тако да то су једне од мера. Он констатује да је, нажалост и поред залагања полиције и Агенције за безбедност саобраћаја, алкохолизам и даље присутан код возача и један је од узрока који веома угрожава учеснике у саобраћају.

Насловна фотографија: Илустрација (Извор фотографије: Гугл / аутор фотографије: П.Милошевић)

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

17 − 7 =