Препуна Велика сала Дома културе на синоћној представи „Последње девојчице”, у извођењу суботичког позоришта „Деже Костолањи”, а у режији Кокана Младеновића је показала да је овај редитељ веома цењен од стране алексиначке публике. Као и ранијих година и на овом издању Фестивала првоизведених позоришних представа, Кокан је својим режисерским умећем оправдао поверење које му кроз неколико представа пружају овдашњи љубитељи театра.
Иако сви ми који пратимо дешавања на ПИП-у, очекујемо препознатљиви редитељски рукопис Младеновића ипак свака његова режија изнова нас очара и држи нашу пажњу током целог комада. Синоћ у глумачкој екипи овог позоришта које је играло на мађарском језику је имао више него поуздане сараднике, а њихови сценски покрети уз певање и глуму су измамили громогласан аплауз присутне публике.
Иако је ово авангардна представа, Алексинчани су је подржали и тиме још једном доказали да је овај фестивал нашао право место где се већ једну деценију удомио. Публици није било тешко да прати представу, која је рађена по добром и актуелном тексту Маје Пелевић, јер је превод или боље рећи оргинални текст био титлован, а извођачи на сцени су показали завидно вокално умеће.
На округлом столу, након одржане представе о њој је говорио модератор скупа Спасоје Ж. Миловановић, и истакао то да га је она подсетила на већ нека екранизована дела, мада је имао и дилема о самом жанру синоћне представе.
– Представа „Последње девојчице” овог чудног жанра који се, барем оно што сам чуо од осталих колега, поп опера, оперска драма, мада нисам сигуран да знам шта то значи, али је свакако нека врста документаристичке драме. Нека врста комада са тезом која, хтели и ли не хтели некако реферира на филм „Последња девојка”, филм који се појавио 2015. године, који опет нешто реферира или се позива на чувену књигу Керол Кловер „Мушкарци, жене и моторна тестера” односоно хорор филму, као и последња девојка у хорор филму увек се некако испостави да у тим филмовима преживи нека девојка. Сви остали буду убијени а нека девојка преживи и тако из хорор филма у хорор филму, сви се међусобно убију а нека девојка преживи чекајући неки свој нови хорор филм. Баш као и у овој представи. И овај свет ће некако да преживи, захваљујући тим девојчицама које по логици или колико год да их ми научно, технолошки или технички дезавуишемо или их усмеравамо овако или онако, ипак су носиоци овог живота какав год да је – рекао је овај модератор скупа.
Како је било речи о томе куда се овај свет креће и шта нас чека даље, има ли излаза, један од глумаца, Габор Месарош сматра да се свет креће у неком нежељеном правцу.
– Ово је једна, тако бисмо рекли, утопијска дистопија, у ствари. То значи да стварно свет иде у неком нежељеном правцу који некако тече, нема правца. Мислим да нисмо далеко од тога да стижемо до тог тренутка да немамо полове, толико смо полова нашли на овом свету и стварно ће бити тренутака када ћемо изравнати полове. Неће бити тате, маме. Биће сигурно али свет иде у том правцу. Мислим да је то јако опасно за целу нашу цивилизацију. Зато тражимо излазе из овог света с којим причамо на крају када нас тројица одлазимо, да тражимо нешто у свемиру што смо већ одавно изгубили у овом нашем свету. – објашњава овај глумац али на крају додајте оптимистичну мисао, да ће се можда и појавити неки добар правац за овај свет.
Вечерас алексиначку публику очекује такмичарска представа „Дечко из последње клупе” у извођењу Народног позоришта „Тоша Јовановић” из Зрењанина, а у оквиру пратећег програма, у Арт галерији ЦКУ Алексинац биће одржана промоција књиге „Бубна опна” у којој су 12 радијских и једна телевизијска драма ауторке Гроздане Олујић.