Predsednik opštine Aleksinac Dalibor Radičević danas je počeo sa obilaskom uspešnih mladih poljoprivrednika na ovom području. U narednom periodu posetiće proizvođače koji se bave različitim granama poljoprivrede, kako bi stekao uvid u trenutno stanje ove proizvodnje na području opštine. Prvi čovek aleksinačke lokalne samouprave želi, kako kaže, da čuje i mišljenja tih poljoprivrednika o onom čime se bave i šta realno opština može da im pomogne u unapređenju posla.
Predsednik Radičević je danas posetio domaćinstvo Miloša Novkovića iz Gredetina koji se, pored ostalog, bavi i proizvodnjom jagoda na otvorenom i u zatvorenom prostoru. Novkovići pod jagodom trenutno imaju preko dva hektara, a ove godine Miloš je konkurisao za subvencije iz opštinskog budžeta.
Radičević je na kraju jednosatnog boravka i razgovora sa domaćinom izrazio zadovoljstvo što je imao priliku da poseti domaćinstvo u kome se jedan mladi čovek opredelio za poljoprivredu i to radi uspešno.
-Miloš je dokaz da od poljoprivrede može da se živi. Namera mi je da u sledećih 10-15 dana obiđem veći broj mladih poljoprivrednika koji su krenuli da rade, ozbiljnije da se bave poljoprivredom na teritoriji naše opštine. Sve u cilju da vidim koji su to problemi koje oni imaju u samoj proizvodnji, u samoj obradi, da vidimo kako mi kao opština i kao lokalna samouprava možemo da im pomognemo i da im izađemo u susret. Cilj je da uvećaju i unaprede svoju proizvodnju – objasnio je prvi čovek opštine cilj planiranih poseta.
Domaćin ovog susreta Miloš Novković je istako da dosta znači kad ti predsednik dođe u kuću i vidi čime se baviš, šta radiš, kako radiš. On je predsednika upoznao i sa nekim svojim razmišljanjima o unapređenju delatnosti kojom se bavi.
-Po meni, treba posticati hidroponsku proizvodnju u plastenicima. To je neka budućnost, bar je takvo moje mišljenje. Možda bi to trebalo malo da se unapredi i da se vidi šta tu može da se uradi. Na polju, na otvorenom, potrebne su sve više i više neke hemije, razna tretiranja i prskanja, bar konkretno za jagodu. Mada vidim i za ostalo voće. Mnoge preparate Evropska unija zabranjuje, prestaje njihova proizvodnja. Plastenička proizvodnja je opet neki zatvoreni krug gde je sve to svedeno na minimum, ili se čak uopšte ne koristi nikakva hemija. Tako da mi se čini, da je to neka budućnost – smatra Novković koji je već počeo ovakvu vrstu proizvodnje.
U lokalnom Udruženju „Jagoda“ kažu da je Miloš nasledio porodičnu naklonost ka ovom voću i nastavio još snažnije i savremenije sa proizvodnjom. Da njegova posvećenost ovom poslu daje rezultate pokazuje i poštovanje koje prema njegovom znanju i radu imaju kolege jagodari iz drugih krajeva Srbije sa kojima sarađuje. U ovom udruženju ističu da je Miloš među prvima, a najverovatnije i prvi, u ovom kraju počeo sa hidroponskom proizvodnjom jagode na stolovima. Po njihovoj tvrdnji, to smo ranije mogli da viđamo samo na studijskim putovanjima u Severnoj Italiji i Holandiji, i ogledno u aleksinačkoj Poljoprivrednoj školi, u plasteniku opremljenom donacijama danskog programa koji se pre neku godinu sprovodio u Južnoj Srbiji.
Predsednik udruženja „Jagoda“ Ninoslav Miljković, koji je imao prilike da na svim gore navedenim lokacijam konzumira jagodu proizvedenu u ovakvim uslovima, ističe da jagoda koju proizvodi Miloš po kvalitetu i ukusu ne zaostaje za onom u razvijenim zemljama koja je odgajana uz pomoć moćnih kompjutera. I u ovoj prilici, kako kaže Miljković, moć prirode i snalažljivost naših ljudi su nam omogućili da imamo ukusniju jagodu, odnosnu hranu koja ima svoj specifični miris. Zato je, po njemu, odluka prvog čoveka lokalne samouprave da razgovara sa mladim poljoprivrednicima prilika da se neki neminovni procesi u poljoprivredi, uz podsticaje iz opštinskog budžeta, pokrenu i brže odvijaju.
Primer ovog mladog i uspešnog poljoprivrednog proizvođača govori, da je za uspeh i profit u ovoj vrsti proizvodnje, neophodno učiti i pratiti savremene trendove. Aleksinac ima tu prednost da u gradu postoji Poljoprivredna škola, a to je mesto za sticanje neophodnog znanja.