Danas se navršava 19 godina od martovskog progona Srba na Kosovu i Metohiji. Od 17. do 19. marta 2004. godine proteran je veliki broj Srba i drugog nealbanskog stanovništva, spaljene su njihove kuće i oskrnavljeni su srpski kulturno-istorijski spomenici.
I pored takvih zlodela ekstremista, organizovanih tada i od dela strukture tamošnje vlasti, srpska zajednica na Kosovu i Metohiji pokušava da očuva srpske korene i kulturno nasleđe. Jedan od pripadnika našeg naroda, za koga naše kolege kažu da je najveći živi srpski intelektualac na KiM, je i Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici i predsednik Udruženja novinara Srbije.
‒ Ovde je reč o civilizaciji koja je u jednom trenutku dostigla svoj zenit. Ona je vekovima zračila i vekovima nam je pokazivala put kojim trebamo da idemo, zato je Kosovo i Metohija prisutno gotovo u svim segmentima našeg života. Možete da zamislite narodnu poeziju i književnost bez Kosova i Metohije, možete li da zamislite crkve i manastire i duhovnost bez Kosova i Metohije, možete li da zamislite državnost bez Kosova i Metohije. Kada vidite sve to vi shvatate da Kosovo i Metohija je jedan blistavi i veličanstveni mozaik u kom svaka kockica govori za sebe i u kome je svaka kockica tog mozaika deo našeg narodnog bića, deo kosovskog zaveta, deo duhovnosti, kulture i državnosti ‒ kaže Rakočević, odgovarajući na naše pitanje zašto Kosovo i Metohija za nas Srbe nije samo geografska odrednica.
Procenjuje se da je u martovskom progonu više od 4.000 ljudi izgnano iz svojih kuća, širom Kosova i Metohije, poginulo je 28 ljudi, više od 900 ljudi je pretučeno i teško povređeno, uništeno je 19 spomenika kulture prve kategorije i 16 pravoslavnih crkava koje nisu kategorisane. Uništeno je oko 10.000 vrednih fresaka, ikona, putira i mnogih drugih crkvenih relikvija, kao i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na Kosovu i Metohiji. Oko 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća je spaljeno i uništeno. Od Srba je etnički očišćeno šest gradova i devet sela.
Posle ovakvih podataka, a da ne pominjemo one iz 1999. godine, veoma je značajno da shvatimo ulogu preostalih Srba i da našom posetom njima i srpskim manastirima i ostalom nasleđu doprinesmo očuvanju sopstvenog identiteta. Neko je pametniji kazao „Dok živi jezik, živi i narodˮ. I dok se na KiM čuje srpski jezik postoji nada da nam niko neće preimenovati ono što su naši preci vekovima stvarali. Bez obzira na sadašnje, trenutno, svetsko i lokalno „ludiloˮ.