Поводом Мартовског прогона: Срби на КИМ су чувари српског бића

Данас се навршава 19 година од мартовског прогона Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта 2004. године протеран је велики број Срба и другог неалбанског становништва, спаљене су њихове куће и оскрнављени су српски културно-историјски споменици.

И поред таквих злодела екстремиста, организованих тада и од дела структуре тамошње власти, српска заједница на Косову и Метохији покушава да очува српске корене и културно наслеђе. Један од припадника нашег народа, за кога наше колеге кажу да је највећи живи српски интелектуалац на КиМ, је и Живојин Ракочевић, директор Дома културе у Грачаници и председник Удружења новинара Србије.

‒ Овде је реч о цивилизацији која је у једном тренутку достигла свој зенит. Она је вековима зрачила и вековима нам је показивала пут којим требамо да идемо, зато је Косово и Метохија присутно готово у свим сегментима нашег живота. Можете да замислите народну поезију и књижевност без Косова и Метохије, можете ли да замислите цркве и манастире и духовност без Косова и Метохије, можете ли да замислите државност без Косова и Метохије. Када видите све то ви схватате да Косово и Метохија је један блистави и величанствени мозаик у ком свака коцкица говори за себе и у коме је свака коцкица тог мозаика део нашег народног бића, део косовског завета, део духовности, културе и државности ‒ каже Ракочевић, одговарајући на наше питање зашто Косово и Метохија за нас Србе није само географска одредница.

Процењује се да је у мартовском прогону више од 4.000 људи изгнано из својих кућа, широм Косова и Метохије, погинуло је 28 људи, више од 900 људи је претучено и тешко повређено, уништено је 19 споменика културе прве категорије и 16 православних цркава које нису категорисане. Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. Око 935 српских, ромских и ашкалијских кућа је спаљено и уништено. Од Срба је етнички очишћено шест градова и девет села.

Манастир Грачаница

После оваквих података, а да не помињемо оне из 1999. године, веома је значајно да схватимо улогу преосталих Срба и да нашом посетом њима и српским манастирима и осталом наслеђу допринесмо очувању сопственог идентитета. Неко је паметнији казао „Док живи језик, живи и народˮ. И док се на КиМ чује српски језик постоји нада да нам нико неће преименовати оно што су наши преци вековима стварали. Без обзира на садашње, тренутно, светско и локално „лудилоˮ.

Постави одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

10 − one =