Udruženje građana „DARSˮ i Klub novinara Aleksinac nakon obavljenih konsultacija i istraživanja danas je objavilo odluku da se priznanje „Aleksinčanin godineˮ za 2022. godinu dodeli porodici Trajković iz Aleksinca.
Tim povodom organizatori su javnost upoznali zbog čega su se odlučili da ovo priznanje ponesu ovi dobitnici. Saopštenje koje je dostavljeno redakciji objavljujemo u celini.
Porodica Trajković je svojim delima i uspesima, kako na sportskom polju tako i na životnom pokazala kako se radom, znanjem i požrtvovanjem postižu uspesi koji su za poštovanje građana opštine Aleksinac i šire.
Godina, koja se lagano primiče kraju, ostaće zabeležena zlatnim slovima u istoriji aleksinačkog sporta uopšte, kao i u džiu-džici na nivou Srbije. Ovo ponajviše zahvaljujući fantastičnim rezultatima Nikole Trajkovića. Počelo je neverovatnim uspehom na samom startu takmičarske sezone; u istom danu održana su dva državna prvenstva u džui-džici i u sambou i Nikola je na oba nadmetanja osvojio najsjajnija odličja. U maju je usledio Evropski šampionat u Nahariji, u Izraelu, i još jedno zlatno odličje, ovoga puta kao najviše priznanje u dotadašnjoj karijeri. A onda takmičenje na prestižnim Svetskim igrama u Birmingemu u Sjedinjenim Američkim Državama koje, u stvari, predstavljaju najviši nivo nadmetanja za neolimpijske sportove. I ovde je Nikola zasijao u punom sjaju i postao najbolji na planeti. Samo nekoliko meseci kasnije, na Svetskom prvenstvu u Abu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, opet se okitio zlatom. Time je, praktično, osvojio sve što se moglo osvojiti u ovom sportu, što samo po sebi dovoljno govori o kakvom se borcu radi.
I Filip, Nikolin mlađi brat, krči put ka vrhu svetske džiu-džice, ali ne zapostavlja ni obrazovanje. Na Evropskom prvenstvu u Izraelu bio je sedmi, dok je na Svetskom šampionatu u Abu Dabiju zauzeo deveto mesto. Izdvojili bismo drugo mesto na Gran-pri turniru u Nemačkoj, drugom po jačini u Evropi, i to je bilo najsjajnije odličje koje je neki takmičar iz naše zemlje osvojio na ovom turniru. Uporedo sa učešćem na različitim takmičenjima, Filip je nastavio studije na Elektronskom fakultetu u Nišu.
Priča o braći Trajković i njihovim zaista vanserijskim uspesima ne bi bila kompletna ako ne pomenemo glavnog „krivcaˮ, a to je porodica Trajković. To je njihov otac Dragan, koji je trener u klubu i nacionalnoj reprezentaciji, pod čijim stručnim nadzorom su ostvareni rezultati kojima se zaista malo ko može podičiti, ali i majka Maja koja je kao stub porodice dala nemerljivi doprinos.
I na kraju ova porodica bi trebalo da bude uzor mladim naraštajima, jer su pokazali da vrhunski sport i vrhunsko obrazovanje mogu da stoje jedno uz drugo, a nas iskusnije podseća na zlatno vreme kada je većina naših sportista, na primer košarkaši koji su dostigli svetski vrh, stekli fakultetsku diplomu. Braća Trajković, iako su profesionalno, kao programeri i slično, vezani za veću sredinu, svoj Aleksinac ne zaboravljaju. Takmiče se za aleksinački klub i stalno su prisutni u svom gradu, gde im je porodična kuća. Tu su uspešno završili i Aleksinačku gimnaziju.
Možda u poplavi zabave i lakog sticanja novca i školskih diploma ovaj primer spoja tradicije i savremenog, kao u slučaju porodice Trajković, nema masovnu popularnost, ipak smatramo da ovakvi primeri treba da budu vodilja naše zajednice. Mišljenja smo da u našim aleksinačkim institucijama ova dva mlada čoveka treba da iznesu omladini svoja iskustva, šta su im stečeno znanje i posvećen rad u sportu doneli u karijeriji i šta su im omogućili kao mladim ljudima.
Porodici Trajković čestitamo na priznanju, a plaketa i pripadajući pokloni biće im uručeni na svečanom prijemu u januaru.
Fotografije: Lična arhiva.